Proces ponovnog otvaranja Kine došao je brže i ranije nego što se očekivalo. Nakon što je u novembru najavila postepeno ublažavanje svoje zero-Covid politike, Nacionalna zdravstvena komisija je konačno odlučila da smanji nivo rizika od Covid-19 krajem decembra.
Ekonomski, socijalni i fiskalni troškovi zero-Covid politike doveli su do ogromne neizvesnosti u vezi sa privredom, teško opterećujući potrošnju i investicije.
Istovremeno, stopa zaraze povezana sa ukidanjem ograničenja je izvršila ogroman pritisak na ekonomsku aktivnost. Očekuje se da će trenutni talas infekcija dostići vrhunac sredinom januara, dok se procenjuje da će drugi talas - izazvan širenjem na ruralna područja - dostići vrhunac početkom marta.
Imajući u vidu ovaj kontekst, Coface predviđa postepenu normalizaciju ekonomske aktivnosti u martu sa čvrstim oporavkom počevši od drugog kvartala 2023. godine.
Neodrživa Zero-Covid politika
Mere kontrole kovida uvedene u Kini naštetile su domaćoj tražnji sa negativnim uticajem na potrošnju domaćinstava. Obavezno testiranje i strah od zatvaranja ozbiljno su potisnuli potrošnju. Maloprodaja je bila stabilna tokom prvih 11 meseci 2022. godine, a izgledi na tržištu rada su oslabili sa stopom nezaposlenosti koja je u novembru dostigla 5,7%.
Proizvodnja i logistika takođe su poremećene merama kontrole virusa kovid, pri čemu je rast industrijske proizvodnje značajno usporen na 2,2% u novembru, a rokovi isporuke dobavljača su se naglo produžili.
Kina je takođe suočena sa slabljenjem spoljnih izgleda. Izvoz je bio jedan od ključnih pokretača rasta zemlje tokom pandemije i 2022. godine, ali se sada očekuje da će eksterna tražnja biti mnogo slabija u 2023. godini sa usporavanjem globalnog rasta. Izvoz robe u novembru opao je za 8,7% u odnosu na isti period prethodne godine.
Postojala je mogućnost da se pokrene slučaj za održavanje Zero-covid politike zbog kongresa Komunističke partije Kine u oktobru 2022. Ali stroge mere kontrole, zatvaranja i zahtevi za masovno testiranje na kraju su podstakli tenzije u javnosti što je doprinelo demonstracijama u nekoliko gradova krajem 2022. godine.
Ponovno otvaranje zamagljeno neizvesnošću
Očekuje se da će ponovno otvaranje Kine imati pozitivan uticaj na izglede po pitanju potrošnje, ali će njegov uticaj biti postepen i verovatno ograničen.
Brzo širenje infekcije i imunitet stada trebalo bi da doprinesu ekonomskoj normalizaciji u drugom kvartalu 2023. godine. Iako stopa zaraze smanjuje raspoloživu ponudu radne snage - što utiče na proizvodnju i logističku aktivnost - trebalo bi da vidimo normalizaciju u ovoj oblasti.
Ipak, iako očekujemo oporavak potrošnje 2023. godine, on će biti postepen. Primetili smo da se raspoloživi dohodak sporo oporavlja, štednja stanovništva ostaje visoka (40,3% BDP-a u KZ 2022), a neto bogatstvo opada. Štaviše, stopa nezaposlenosti koja je i dalje visoka nastaviće da utiče na potrošnju. Nivo duga domaćinstava takođe treba uzeti u obzir: on se udvostručio u odnosu na pre jednu deceniju (62% bdp-a u 2022. u poređenju sa 30% u 2012.) ograničavajući obim za potrošnju sa leveridžom.
Ipak, još uvek je moguće da će potrošnja imati koristi od fiskalnog podsticaja. Kreatori politike naglasili su "stabilnost" ove godine i obećali da će dati prednost domaćoj potrošnji i povećati lični dohodak. Mere stimulisanja potrošača poput vaučera za potrošnju mogle bi da daju jači podsticaj potrošnji domaćinstava.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, investicije će verovatno nastaviti da usporavaju rast ove godine, posebno u oblasti nekretnina. Iako se očekuje da će se stambeni sektor postepeno stabilizovati s obzirom na sve veću podršku politike, rast investicija u infrastrukturu može biti blaži. S obzirom na slabljenje globalnih izgleda, malo je verovatno da će izvozno orijentisana preduzeća investirati u objekte.