Zar jesen 2020. nije bila lepo vreme? Naravno, ozbiljno zaključavanje u Nemačkoj se naziralo na horizontu, ali bilo je obećavajućih vesti u vezi sa efikasnijim vakcinama…
Mi ekonomisti smo odahnuli, misleći da ćemo imati mnogo jasniji pogled na ekonomsku budućnost u jesen 2021. To je definitivno bila zabluda. Da citiram Geteovog Fausta:
"A evo, jadna budalo! sa svim svojim znanjem / stojim, ništa mudriji nego ranije."
Trenutno, sa udarnim vestima koje svakodnevno stižu, ekonomski izgledi ostaju neizvesni. Kao rezultat toga, neke prognoze zastarevaju brže nego što možete reći „analiza bruto domaćeg proizvoda“. Stoga je prilično verovatno da „hrabre“ prognoze u ovom članku neće dugo ostati tačne – ali bi, barem, sledeći pregled trebalo da unese malo više jasnoće u džunglu ekonomskih vesti.
Zimska ekonomija Nemačke 2021: gde smo sada i kuda idemo?
U ekonomskom smislu, 2021. je bila mešovita godina za Nemačku, koja je krenula pogrešnim korakom: imali smo ozbiljnu blokadu do aprila sa malim prekidima, a zatim nevoljne korake otvaranja do juna. Tek od jula 2021. normalan život se vratio. Međutim, do tada je snažan oporavak proizvodnje iz poslednjih kvartala ponovo usporen velikim nedostatkom ulazne robe i visokim troškovima transporta. Stoga smo započeli godinu sa smanjenjem BDP-a od 2% u prvom kvartalu (K1) 2021. godine, nakon čega su usledila dva kvartala umereno pozitivnog rasta.
Ipak, ovo nije bilo dovoljno da se privreda vrati na nivoe pre krize: U K3 2021. i dalje smo bili 1,1% ispod nivoa zime 2019/20, sa samo umerenim rastom na kartama iu narednim kvartalima, pod pretpostavkom da se zatvaranje za nevakcinisane osobe ne pretvori ponovo u potpunu blokadu. Očekuje se da će nemačka privreda ponovo porasti primetno snažnije do druge polovine 2022, pod pretpostavkom da se manjak ulaznih dobara polako raspršuje, a proizvodni sektor više nije usporen.
Globalni trendovi: globalna konkurencija za robu
Globalna nestašica ulaznih dobara nije došla iz vedra neba i nije bila iznenađenje, gledajući unazad (kao i mnoge druge). Globalno, pandemija Covid-19 dovela je do najveće recesije od Drugog svetskog rata. Dakle, za razliku od krize finansijskog tržišta iz 2009. godine, sve zemlje u svetu su bile pogođene aktuelnom recesijom, pa su stoga sve (manje ili više) u fazi oporavka od 2021. To znači da je globalna tražnja na istorijskom visoka – ali ponuda ulaznih dobara ne može se proširiti tako lako i tako brzo.
Pored toga, sama ponuda se smanjuje zbog tekućih ograničenja zbog koronavirusa, a napredak u vakcinaciji uveliko varira između ekonomija. Ovome se dodaju i ekstremni vremenski fenomeni: poplave, suše, šumski požari, itd. I kao da to nije dovoljno, tu su problemi koji se tiču transporta i Kine (pogledajte „Lanac snabdevanja i inflacioni vetrovi ometaju globalni oporavak“ za više informacija) .
Kina je primenila politiku „nulte Covid-ove“ – potencijalno, delimično, da ne bi ugrozila Zimske olimpijske igre u Pekingu u februaru 2022. Čim se pojavi čak i nekoliko slučajeva Covid-19, kineska vlada uvodi zatvaranje čitavih gradova sa miliona stanovnika, uključujući njihove luke.
Ovo stvara zagušenje kontejnerskih brodova, koje se zatim nastavlja globalno od luke do luke. A kada je posadi, iako vakcinisana, zabranjeno iskrcavanje jer njihova vakcina nije prihvaćena u datom regionu (npr. kineske vakcine u Evropskoj uniji), to otežava istovar tereta.
Konačno, Kina je stavila ključ u radove racionalizacijom energije. S jedne strane, to je iz ekoloških razloga (nebo nad Pekingom bi trebalo da bude plavo za Olimpijadu). S druge strane, to je zbog blokade proizvodnje uglja. Ovo stavlja pritisak na industrijsku proizvodnju u Kini, a potom i na sve potrošačke industrije i zemlje. Ova nestašica ulaznih dobara će se nastaviti sve dok se globalna tražnja ne smiri, a ponuda se stabilizuje i proširi – što će dovesti do smanjenja pritiska na cene
Tržište rada i inflacija: pritisak nastavlja da raste
Upravo ova dva aspekta (nedostatak robe i pritisak cena) se mogu videti u nemačkoj ekonomiji. Što se tiče tržišta rada, stvari idu relativno dobro za Saveznu Republiku: stopa nezaposlenosti se vratila na nivoe pre krize u oktobru 2021. Odsustvo se javlja samo sporadično, ali je trajni problem u automobilskom sektoru, gde nedostatak računarskih čipova dovodi do montažne linije zaustavljene nedeljama.
Pored toga, odvraća ozbiljan nedostatak kvalifikovanih radnika razara tržište rada, i stoga bi uskoro moglo da dovede do većih zahteva za platama – posebno imajući u vidu trenutnu stopu inflacije. Da bi se samo ovo nadoknadilo, plate bi morale da porastu za više od 5% u odnosu na prethodnu godinu. Nekoliko faktora doprinosi inflaciji, posebno privremeni efekti kao što su smanjenje PDV-a od 2020. i povećanje poreza na ugljen-dioksid u januaru 2021. godine, ali i zbog toga što proizvođači i trgovci na malo prebacuju svoje visoke troškove proizvodnje na kupce. S obzirom da ovaj drugi fenomen ne bledi tako brzo, stopa inflacije bi zapravo trebalo da bude viša od godišnjeg proseka 2022. godine (3,3% u 2022. nakon 3,1% u 2021.).
Monetarna politika: hoće li reagovati ECB?
Evropska centralna banka je veoma zabrinuta zbog stopa inflacije: ako potrošačke cene ostanu duže duže, obračuni plata bi mogli biti posebno visoki, što bi započelo trajnu spiralu rasta cena. ECB bi tada bila primorana da sprovodi manje ekspanzivnu monetarnu politiku smanjenjem kupovine obveznica. Međutim, verovatno će biti potrebno dosta vremena da se pronađe većina za ovu odluku. Verovatnije je da će ECB što duže suzbijati inflaciju kako bi svojom politikom ojačala javne finansije mnogih zemalja evrozone. Stoga će niska stopa depozita verovatno ostati nepromenjena u 2022.
Preduzeća: sve je dobro što se dobro završava?!
U 2021. nastavljen je „paradoks“ niske nesolventnosti. Iako pojedinačne sektore podržava država, preduzeća do sada nisu prijavila probleme u plaćanju, a ankete o plaćanju preduzeća pokazuju smanjenje stope nelikvidnosti. Ova pojava će se verovatno nastaviti sve dok vlada ne okonča svoju tržišnu intervenciju. Do tada, međutim, nismo izašli iz šume: iako broj nelikvidnosti opada, gubici zbog nelikvidnosti rastu. Mereno neizmirenim obavezama iz nelikvidnosti (objavio Savezni zavod za statistiku), Nemačka je u septembru 2021. dostigla nivo od 45,5 milijardi evra (najnoviji dostupni podaci). To je već više od ukupnih obaveza za celu 2020. godinu i znači da će 2021. biti „najskuplja“ godina od 2009. godine, jer iako je u Nemačkoj malo nelikvidnosti, one su veoma velike. Za sada se ovom trendu u 2022. ne nazire kraj.
