Osvrt na evro 20 godina od njegovog uvođenja

Na dvadesetu godišnjicu uvodjenja valute u evropske novčanike tim stručnjaka za ekonomska istraživanja kompanije Coface je izvršio analizu posledica koje je ova promena ostavila na makroekonomskom nivou.

Neposredno po uvođenju evra očekivanja su bila jako velika, u prvom redu zbog otklanjanja rizika povezanog sa deviznim kursom i troškovima poslovnih transakcija. Međutim, malo je dokaza da je evro doprineo rastu trgovine. U trenutku uvođenja evra promet dobara i usluga između zemalja Evropske unije je već bio na zavidnom nivou (jednak 50% ukupnog prometa ostvarenog u evrozoni sastavljenoj od 12 zemalja članica), a ovaj procenat se u međuvremenu i smanjio, mada neznatno. Ovo se može pripisati izlasku Kine na svetsko tržište koji se poklapa sa pomenutim periodom a, nešto kasnije, i usponu evropskog dobavljačkog lanca kojim dominira Nemačka.

 

Kamatne stope

Tokom devedesetih godina prošlog veka, u državama članicama je došlo do ujednačavanja nominalnih kamatnih stopa dok su u trenutku uvođenja evra kamatne marže bile jako male. Nakon decenije ekonomske stabilnosti, kamatne marže su u poređenju sa Nemačkom naglo porasle tokom finansijske krize u periodu 2008-2009. kao i tokom evropske dužničke krize, kada su učesnici na tržištu ponovo počeli da prave razliku između zemalja Evropske unije u pogledu kreditnog rizika i kada su uvideli da neke od njih možda neće moći da izmire svoje obaveze. Pomenute kamatne marže su u poređenju sa Nemačkom tako rasle sve dok Predsednik Evropske centralne banke nije obećao da će "učiniti sve što bude neophodno" da sačuva evro kao valutu. Važno je imati u vidu da mnoge zemlje trenutno mogu da računaju na mnogo povoljnije uslove finansiranja od onih koje bi imale da nisu članice Ekonomske i monetarne unije.

 

Inflacija

Stope inflacije u zemljama evrozone su tokom poslednje decenije bile niže u odnosu na globalno (de)inflatorno okruženje. Dok je tokom perioda pripreme za uvođenje evra (devedesete godine prošlog veka) došlo do drastičnog ujednačavanja stopa inflacije - i to na vrednosti zemalja sa niskom stopom inflacije - tokom narednih 20 godina te razlike su ostale uglavnom stabilne.

 

Privredni rast

Uopšteno govoreći, istinsko ujednačavanje između zemalja koje su među prvima uvele evro - u pogledu proizvodnih struktura i prihoda po glavi stanovnika - se nije ni desilo. Većina zemalja sa visokim prihodima je tako tokom pomenutog perioda zabeležila veći rast bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.
 
Dok su se Grčka i Španija u periodu pre ekonomske krize približavale vrednostima privredog rasta ostalih zemalja, to se ne može reći za Portugal i Italiju, koje su tokom čitavog tog perioda imale lošije rezultate.
 
Nakon uvođenja evra, veliki finanijski tokovi usmereni ka zemljama sa niskim prihodima nisu doprineli da se one u pogledu produktivnosti približe drugim zemljama jer su ta sredstva bila opredeljena za sektore male produktivnosti, kao što su sektor usluga i sektor građevine.

 

Uloga evra na međunarodnom planu

Uloga evra na međunarodnom planu je od početka svetske ekonomske krize i evropske dužničke krize ostala uglavnom stabilna. Evro je i dalje druga najvažnija svetska valuta iako je još uvek daleko od toga da postane konkurencija američkom dolaru.
 
Udeo evra u deviznim rezervama, dužničkim hartijama od vrednosti, pozajmicama ili depozitima je približno na istom nivou na kome je bio prilikom uvođenja te valute, s tim što je u prvim godinama došlo do porasta pomenutog udela a onda i do naglog pada nakon evropske dužničke krize. Približno 70% emisije dužničkih hartija od vrednosti je u 2020. bilo izraženo u američkim dolarima, naspram 20% u evrima (nivo koji je uporediv sa onim iz 1999).

 

Mešoviti prvi izveštaj

Rezultati prve dve decenije monetarne unije su daleko od savršenih - uprkos tome što je, uzevši u obzir njenu nepotpunost i prvobitne kritike, Ekonomska i monetarna unija premašila najpesimističnija očekivanja.
 
Njena struktura je poslednjih godina ojačana, u prvom redu uspostavljanjem Evropske bankarske unije i Evropskog mehanizma za stabilnost, a i kao celina je ona danas mnogo snažnija. Međutim, i dalje postoji mnogo toga što se može uraditi u smislu rukovođenja što bi uniju učinilo efikasnijom i otpornijom na spoljašnje i/ili potrese koji su svojstveni njoj samoj - naročito ako se uzme u obzir činjenica da je mobilnost radne snage i dalje na niskom nivou, a istinsko ekonomsko izjednačavanje u velikoj meri i dalje mit. U konkretnom smislu, uvođenje fiskalnog federalizma (Fiskalne unije) je i dalje jedan od ciljeva (nakon uvođenja Plana za evropski ekonomski oporavak i razmatranja uvođenja budžetskih pravila), ali se njegovo ostvarivanje u kraćem vremenskom periodu nažalost i dalje čini nedostižnim.