Istorijski niski vodostaji Rajne i Dunava ometaju teretni saobraćaj, ugrožavaju određenu energetsku infrastrukturu i pogoršavaju pritiske na nekoliko evropskih industrijskih sektora. Iako se očekuje da će vodostaji ostati niski u kratkom roku, njihovi efekti bi mogli da se potraju tokom narednih meseci i utiču na rast u najranjivijim ekonomijama.
Ključni pokazatelji
- 8 cm: Vodostaj Rajne kod mesta Kaub pao je na svega 8 cm 18. avgusta, znatno ispod praga od 78 cm nakon kojeg je plovidba ograničena, kao i prethodnog istorijskog minimuma od 25 cm zabeleženog 2018. godine.
- 20%: Početkom avgusta, barže na Rajni prevozile su tek oko 20% svog uobičajenog tereta.
- 72%: Udeo Rajne (60%) i Dunava (12%) u ukupnom evropskom unutrašnjem rečnom transportu.
- Do -0,4 procentna poena rasta: Tokom prethodnog velikog perioda niskog vodostaja 2018. godine, realni rast BDP-a Nemačke bio je umanjen za 0,3 do 0,4 procentna poena.
Evropske reke na istorijski niskim nivoima
Evropa se već nekoliko meseci suočava sa izuzetno visokim temperaturama i sušnim vremenskim uslovima, što je značajno smanjilo protok brojnih reka. Posledice su posebno vidljive na Rajni i Dunavu, dvema strateški važnim plovnim putevima za evropski transport i ekonomsku aktivnost. Vodostaj Rajne početkom avgusta dostigao je novi istorijski minimum na mernoj stanici Kaub u Nemačkoj, dok su pojedine deonice Dunava u Mađarskoj i Rumuniji takođe zabeležile najniže nivoe ikada izmerene.
Pored ekološke dimenzije, ova situacija sada ima i konkretne ekonomske posledice. Nizak vodostaj direktno utiče na transport robe, rad određenih energetskih postrojenja, a samim tim i na poslovanje industrijskih sektora koji zavise od ove infrastrukture.
Logistička kriza ugrožava lance snabdevanja
Iako unutrašnji rečni transport čini relativno mali deo evropskog teretnog saobraćaja, njegova uloga je od strateškog značaja u zemljama kroz koje protiču Rajna i Dunav. On učestvuje sa 5,4% u ukupnom transportu robe u Nemačkoj i čak 19,2% u Rumuniji.
Mogućnosti prelaska na alternativne vidove transporta su ograničene. Jedan rečni brod može prevesti gotovo 2.000 tona robe, dok teretni voz može prevesti do 1.500 tona, a cisterna-kamion svega 25 tona.
Posledice niskog vodostaja već su vidljive, kako kroz smanjenje obima prevoza, tako i kroz rast transportnih troškova.
Početkom avgusta, pojedine barže na Rajni mogle su da prevoze svega oko 20% svog uobičajenog kapaciteta. Na pojedinim delovima Dunava operateri su takođe morali da smanje količinu tereta, i to za čak 40% na rumunskom delu reke.
Tokom prethodne velike suše 2018. godine, troškovi rečnog transporta porasli su 2,5 puta za rasute terete i do 4,5 puta za tečne terete, usled ograničenja nosivosti i dodatnih naknada koje su uvodili prevoznici.
Energetski sektor pod dodatnim pritiskom u Centralnoj Evropi
Posledice suše ne ograničavaju se samo na transport. Dunav ima ključnu ulogu u hlađenju pojedinih nuklearnih elektrana. U Mađarskoj i Rumuniji nizak nivo reke već je poremetio rad nuklearnih elektrana Paks i Černavoda, koje predstavljaju jedine izvore nuklearne energije u svojim zemljama. One obezbeđuju približno 40% proizvodnje električne energije u Mađarskoj i 20,5% u Rumuniji.
Kako bi nadoknadili pad proizvodnje, operateri su primorani da uvoze električnu energiju ili se oslanjaju na gasne elektrane, koje su skuplje za korišćenje. Iako trenutno ne postoji neposredan rizik od široko rasprostranjenih nestanaka struje, situacija povećava troškove energije i dodatno opterećuje regionalna tržišta. U Rumuniji, na primer, cena uvezene električne energije je između dva i dva i po puta viša od cene domaće proizvodnje.
Pored toga, vlade Mađarske i Rumunije već su uvele privremene mere za smanjenje potrošnje električne energije kod pojedinih velikih industrijskih potrošača, kako bi se ublažio pritisak na elektroenergetski sistem. Ove mere posebno pogađaju energetski intenzivne sektore, kao što su automobilska industrija, hemijska industrija i proizvodnja građevinskog materijala, te će verovatno negativno uticati na industrijsku aktivnost tokom avgusta.
Nemačka hemijska industrija na prvoj liniji udara
Nemačka hemijska industrija, koja je u velikoj meri koncentrisana duž Rajne, spada među sektore koji najviše zavise od rečnog transporta.
Kompleks kompanije BASF u Ludvigshafenu jasno ilustruje ovu ranjivost. Smešten južno od kritične tačke kod Kauba, ovaj proizvodni centar oko 40% svog teretnog saobraćaja realizuje putem rečnih barži. Dalje pogoršanje situacije moglo bi dodatno da poremeti veze sa ključnim lukama Amsterdam, Roterdam i Antverpen, koje imaju presudnu ulogu u njegovom lancu snabdevanja.
Ovaj udar dolazi u trenutku kada je nemačka hemijska industrija već suočena sa visokim troškovima energije i padom konkurentnosti. Proizvodnja sektora opala je za približno 20% od 2018. godine.
Sve izraženija ranjivost evropske ekonomije
U kratkom roku, hidrološke prognoze ukazuju na ograničeno poboljšanje situacije. Na Rajni se period sezonski niskog vodostaja obično nastavlja do jeseni, što sugeriše da će poremećaji verovatno potrajati i u narednim nedeljama. Šire posmatrano, smanjenje snežnog pokrivača, povlačenje glečera i sve učestaliji ekstremni toplotni talasi mogli bi da učine ovakve događaje češćim u budućnosti.
Ova situacija dodatno naglašava potrebu da kompanije i javni donosioci odluka klimatske rizike integrišu u svoje logističke, industrijske i energetske strategije. Za preduzeća koja zavise od unutrašnjeg rečnog transporta, izazov više nije samo upravljanje pojedinačnim epizodama suše. Ključno pitanje postaje diverzifikacija lanaca snabdevanja i sposobnost prilagođavanja sve učestalijim poremećajima izazvanim klimatskim promenama.
Nizak vodostaj Rajne i Dunava pokazuje da ekstremni vremenski događaji više nisu samo ekološki izazov. Oni postaju ekonomski faktor koji istovremeno utiče na logistiku, energetiku i industrijsku proizvodnju.
Trenutna situacija je posebno zabrinjavajuća jer je nastupila ranije i sa većim intenzitetom nego 2018. godine, u trenutku kada je evropski privredni rast već oslabljen.
Eve Barré, ekonomistkinja Coface-a.
