Sa prelaskom na električna ili vodonična vozila pod većom pažnjom nego ikada, litijum ostavlja trag kao strateška sirovina od vitalnog značaja. Prvi rudnik litijuma bi trebalo da bude otvoren u Francuskoj 2027. Poput bakra i niza drugih ruda, proizvodnja i potražnja za belim metalom u velikoj meri zavise od makroekonomskih trendova i mogućnosti globalnog rasta.
Međutim, iako je većina cena metala pala od početka leta, cena litijuma se drži i još uvek je visoka. Ovaj trend je posebno vredan pažnje s obzirom na to da sektori klijenata, posebno automobilska industrija, imaju veoma različite kratkoročne izglede.
Ključna uloga, velika potražnja i ponuda ne održava brzinu
Litijum je vitalna komponenta za dekarbonizaciju privrede: baterije koje se koriste u električnim vozilima napravljene su uglavnom od belog metala. Ovaj resurs, koji je teško zameniti, vratio se u prvi plan početkom 2000-ih zbog izazova vezanih za skladištenje energije. Ponuda je trenutno previše ograničena da bi zadovoljila potražnju i pod prinudom je zbog nedostatka investicija. Zapadne ekonomije su mnogo godina obraćale malo pažnje na svoje rudarske zalihe. Pored toga, čini se da činjenica da sektor mobilnosti sa niskim emisijama ugljenika podržavaju vlade čini se da štiti litijum od uspona i padova globalnog rasta. Na kraju, svetska potražnja bi trebalo da nastavi da raste u srednjem i dugoročnom periodu sa prelaskom na niske emisije ugljenika.
Visoko koncentrisani resursi i proizvodni lanac
Argentina, Bolivija i Čile su odgovorne za 58% svetskih resursa – što je mnogo veća koncentracija nego za druge bazne metale. Poređenja radi, 13 zemalja čini 75% svetskih identifikovanih rezervi bakra. Štaviše, globalna proizvodnja litijuma je takođe veoma koncentrisana, u kojoj dominira trijumvirat Australije, Čilea i Kine, koji je činio 90% svetske proizvodnje u 2021. Lanac vrednosti je još više koncentrisan nizvodno: 2021. Kina je preradila 60% svetski litijum, koji predstavlja 77% globalnog kapaciteta proizvodnje baterijskih ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti baterija.
Sada je izazov sticanje i održavanje veština sa visokom dodatnom vrednošću koje obezbeđuju industrijski suverenitet zemlje uz snažnu tehnološku komparativnu prednost za kompanije.
Udruženje evropskih proizvođača automobilskih i industrijskih baterija predviđa da će evropsko tržište baterija 2030. godine vredeti 35 milijardi evra, pri čemu će litijum-jonska činiti oko polovine ove cifre. Evropa ima za cilj da bude samodovoljna u proizvodnji baterija do 2030. godine, ali neće moći da se oslanja isključivo na nacionalne rudarske projekte. Čini se da je Australija njegov adut na srednji rok.
Neizvesnost
TVisoka volatilnost sirovina i metala posebno bi mogla da utiče na trend cena litijuma. Ova volatilnost se može objasniti, između ostalog, neizvesnošću tražnje
povezano sa poteškoćama u kineskom imovinskom sektoru. Ovi udarni vetrovi će uticati na volatilnost cene litijuma.
Pored toga, rudarske kompanije su u procesu vraćanja na strategije koje su zasnovane na vrednosti, a ne na obimu. Nakon što su videli povećanje njihove profitabilnosti zahvaljujući porastu cena u prvoj polovini 2022. godine, pad cena metala i visoki troškovi energije naveli su rudarske kompanije da smanje investicije. Kao rezultat toga, litijumske kompanije treba da se oslone na nivoe cena kako bi zadržale svoju profitabilnost dok bi ograničile ulaganja u kontekstu globalne recesije 2023. Istraživanje novih izvora litijuma može potrajati tri do pet godina - plus dve do tri godine za uspostavljanje prerade rude ; ovo će neminovno uticati na obim ponude u srednjem roku.
Svaka podrška koju Kina daje industriji baterija mogla bi takođe povećati pritisak na obim proizvodnje i povećati cene litijuma. Uprkos pesimizmu u pogledu ekonomskih izgleda u Kini, odlučnost zemlje da zadrži svoju komparativnu prednost u segmentu litijum-jonskih baterija nije upitna. Ako Kina uspostavi finansijsku polugu za podršku sektoru litijum-jonskih baterija, to će dovesti do spontanog povećanja potražnje.
Najzad, postoji velika neizvesnost oko budućnosti litijumskog sektora u Evropi. Zabrana prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz 2035. zasnovana je na nezrelim programima reindustrijalizacije: projektima rudnika i gigafabrika. Rudarski projekti u Evropi mogu biti žestoko osporavani, što povećava pritisak na proizvođače automobila i njihovu zavisnost od zemalja koje proizvode litijum i baterije. Na srednji rok, to znači da će doći do povećane ranjivosti na krize u lancu snabdevanja – uključujući logistiku – između rudnika i proizvođača baterija.