2023. je počela sa velikim entuzijazmom, ali po svoj prilici to neće biti godina koju je većina posmatrača očekivala.
Prva polovina godine je učvrstila neka od naših uverenja:
- ne, inflacija se neće spontano i bezbolno vratiti na cilj od 2% u razvijenim zemljama;
- ne, centralne banke se neće „zakretati“ između sada i kraja godine;
- i ne, samo ukidanje zdravstvenih ograničenja neće omogućiti Kini da igra ulogu relejnog motora za globalnu ekonomiju.
Dve suštinske stvari koje je tržište izgubilo iz vida takođe su se vratile u prvi plan: pristup bogatoj, jeftinoj energiji i dalje je ključan za funkcionisanje globalnog ekonomskog sistema, a monetarna politika ima direktnije efekte na procenu imovine i finansijsku stabilnost nego na potrošača. cene.
Ekonomski izgledi su i dalje usko povezani sa trendovima inflacije i odgovorom centralnih banaka, a naše prognoze su podložne nizu negativnih rizika, uključujući snabdevanje energijom i kredite.
U tom kontekstu, Coface je izvršio 13 poboljšanja i 2 revizije na niže ocene svojih procena zemalja, kao i 26 promena u svojim sektorskim rejtingima (13 reklasifikacija i 13 smanjenja). Ovo naglašava poboljšanje izgleda, ali okruženje koje ostaje veoma zahtevno i neizvesno.
Otpornost globalne ekonomije je potvrđena, ali su izgledi i dalje sumorni
Brojke rasta za početak godine za najveće ekonomije potvrdile su da se bauk recesije za sada povukao (sa izuzetkom Nemačke). Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, Evropa je uspela da izbegne prekid u snabdevanju energijom. Drugo, otpornost je proizašla iz porasta potrošnje u Severnoj Americi i Kini. Konačno, ekonomije u usponu su takođe potvrdile svoju otpornost. Sve ovo nas je dovelo do toga da svoju prognozu rasta globalne ekonomije u 2023. revidiramo naviše na 2,2%.
Ovi različiti faktori se odražavaju u procenama naše zemlje, sa 13 nadogradnji, uglavnom koje se tiču zemalja u razvoju. 7 od 13 unapređenja sektora tiče se transportnog sektora, koji ima koristi od rasta turizma i ublažavanja tenzija u lancima snabdevanja.
Bez obzira na to, ekonomski izgledi su i dalje slabi za 2023. i dalje, posebno u razvijenim ekonomijama. Naše prognoze (rast od 2,3% za 2024.) sugerišu da je malo verovatno da će se globalni rast značajno oporaviti. Skoro stagnacija globalne ekonomije će se nastaviti, uz kontinuiranu slabost u SAD, stidljiv oporavak u Evropi i kineski rast ispod standarda pre pandemije.
Inflacija pada, ali ne i van
Na listi najvećih rizika za naredne mesece, rizik od uporne inflacije ostaje visok. Potvrđen je „mehanički“ pad inflacije u prvoj polovini godine, pošto posledice sukoba u Ukrajini na cene energenata blede u većini ekonomija. S druge strane, potvrđeni su i signali o jačanju inflacije, pri čemu se bazna inflacija stabilizovala na visokim nivoima u evrozoni, Velikoj Britaniji i SAD.
I dalje su mogući ponovni inflatorni pritisci. Oporavak Kine još nije dostigao svoj puni potencijal i verovatno će vršiti pritisak na snabdevanje gasom. U međuvremenu, tržište nafte je zategnutije nakon najava OPEK+ o smanjenju proizvodnje. Organizacija je povukla sa tržišta ekvivalent od oko 3,7% globalne potražnje. Za sada zadržavamo našu prognozu godišnjeg proseka od oko 90 USD/barel.
Pored cena energije, vredi pratiti i poljoprivredne proizvode. Iako se njihov pad u poslednjih nekoliko meseci nije nužno preneo na potrošačke cene, već se pojavljuju novi rizici. Pored rusko-ukrajinskog sukoba, koji će nastaviti da vrši pritisak, čini se da je klimatski fenomen El Ninjo na pomolu od druge polovine 2023. On bi mogao da utiče na proizvodnju i cene u 2023-24, sa toplijim temperaturama i intenzivnijim nedostatak vode u nekim delovima sveta.
Pooštravanje uslova kreditiranja i dalji rast poslovnih nelikvidnosti
Još uvek se u velikoj meri vide efekti nezabeleženog monetarnog pooštravanja poslednjih meseci na inflaciju, posebno u pogledu cena usluga. Ove druge i dalje rastu na nivoima koji su teško kompatibilni sa ciljanom inflacijom od 2%. Ipak, neke od glavnih centralnih banaka odlučile su da pauziraju povećanje kamatnih stopa, počevši od Banke Kanade, Rezervne banke Australije i, verovatno, FED-a. Nasuprot tome, Banka Engleske će verovatno ponovo povećati svoju stopu, a ECB će verovatno biti primorana da poveća kt sastanaka.
Pauze u povećanju stopa treba da omoguće da se proceni uticaj akcija preduzetih tokom prošle godine. Zaista, turbulencije u bankarskom sektoru mogu da izazovu zabrinutost zbog smanjenja kredita, što je već vidljivo. Usporavanje novih kredita stanovništvu i privredi, koje usporava domaću tražnju, privrednu aktivnost i, na kraju, inflaciju, takođe predstavlja argument za oprezan stav centralnih banaka.
Preduzeća će u narednim mesecima morati da se suoče sa nepovoljnim okruženjem viših cena i strožih uslova kreditiranja, kao i sa sporom domaćom tražnjom. Pored toga, nakon opšteg povećanja marži u 2022. godini, preduzeća će verovatno doživeti pad operativne profitabilnosti pod kombinovanim efektima postepenog pada osnovne inflacije i povećanja jediničnih troškova rada. Nagli porast nelikvidnosti preduzeća od početka godine u većini naprednih ekonomija će se verovatno nastaviti, pa čak i intenzivirati u narednim mesecima.
Ekonomije u razvoju će nastaviti da podstiču globalni rast, ali džepovi ranjivosti i dalje postoje
Dok će napredne ekonomije imati pad rasta 2024. godine, zemlje u razvoju bi trebalo da ubrzaju, sa rastom od 3,9%, što je njihova najveća ekspanzija od 2018. Glavni faktor će biti postepeni oporavak kineske privrede, od čega će imati koristi izvoznici robe. Drugi faktor je pauza u ciklusu monetarnog pooštravanja Fed-a.
Coface stoga unapređuje zemlje izvoznice energije kao što su Saudijska Arabija, Katar, Nigerija i Kazahstan. U međuvremenu, Malezija i Filipini, koji će imati koristi od priliva kineskih turista, vraćaju se svojim procenama pre pandemije. Treba, međutim, naglasiti da je pooštravanje globalnih uslova finansiranja dovelo mnoge zemlje u opasnost od neizvršenja obaveza. Egipat je snižen 2022. godine, a Gana prošlog februara. Na isti način, u ovom kvartalu snižavamo ocenu Kenije i Bolivije.