Mada je teška ekonomska situacija uzela danak, šesto istraživanje Coface-ovog istraživanja o iskustvu korporativnog plaćanja u Nemačkoj[1] ukazuje na to da je uticaj na korporativna plaćanja u 2022. godini umeren i niži u odnosu na šok koji je pretrpela ekonomija.
Međutim, kompanije su oprezne u kratkoročnom periodu i veoma pesimistične u pogledu budućnosti.
- Broj i trajanje kašnjenja u plaćanjima je porastao, ali samo neznatno sa veoma niskog početnog nivoa. To znači da se disciplina u pogledu plaćanja pogoršala (+6 pp anketiranih kompanija koje prijavljuju kašnjenje u plaćanjima u 2022. godini), ali je i dalje ispod nivoa koji je primećen 2020. i daleko ispod nivoa pre pandemije.
- Prosečno trajanje kašnjenja plaćanja povećano je na 28,7 dana u 2022. godini (+1 dan), nakon skraćenja za 7 dana 2021. godine.
- Kompanije koje posluju u sektoru papirne ambalaže iskusile su najkraće vreme čekanja ove godine (u proseku 18,4 dana), dok su kompanije koje posluju u sektoru finansija morale da budu najstrpljivije (prosečno kašnjenje od 35,0 dana).
- Međutim, glavni obrt dolazi iz ekonomskih izgleda koje predviđaju kompanije. Nikada u istoriji ovog istraživanja kompanije nisu bile tako pesimistične u pogledu svoje budućnosti.
Obazrive kompanije nude manje uslove plaćanja
Jedan od najznačajnijih uvida u istraživanju jeste da je ponašanje u pogledu plaćanja postalo malo restriktivnije, jer nemačke kompanije ponovo postaju nervozne i preferiraju unovčavanje sredstava što je pre moguće. Manje kompanija nudi uslove plaćanja u odnosu na prethodnu godinu (71% prema 74%), a to je posebno slučaj za kompanije koje su aktivne uglavnom u Nemačkoj. Kratkoročni uslovi plaćanja ostaju dominantni sa 90% kompanija koje su obezbedile uslove plaćanja tražeći da se ona izvrše u roku od 60 dana u 2022. godini. Sveukupno prosečni kreditni period se samo neznatno promenio sa povećanjem za 0,2 dana na 32,8 dana.
Anketa ukazuje na dva pravca. S jedne strane, kompanije izgledaju obazrivije i stoga smanjuju rokove plaćanja. S druge strane, iako kompanije preferiraju da obezbede kratkoročne uslove plaćanja, jer se njihovo poverenje u kupce smanjuje, tehnički razlozi – tržišni standardi, problemi u lancu snabdevanja, rokovi isporuke, primoravaju ih da nastave da obezbeđuju ili čak produže uslove plaćanja.
-objašnjava Christiane von Berg, ekonomista za severnu Evropu kompanije Coface.
Kašnjenja u plaćanju: kompanije i dalje uspevaju da brzo naplate svoja potraživanja
Trajanje prosečnog kašnjenja u plaćanju povećalo se za 1 dan i dostiglo 28,7 dana u 2022. Ovo je drugi najniži prosek kašnjenja u plaćanju od početka vremenske serije u 2016. godini.
Pored toga, broj kašnjenja u plaćanju se neznatno povećao sa najnižih 59% u 2021. na 65% u 2022. godini. Ovo je i dalje ispod brojke iz 2020.godine (68%) i daleko ispod proseka pre pandemije od 82%.
"Kašnjenja u plaćanju su i dalje uglavnom povezana sa finansijskim poteškoćama. I kompanije nam govore da su ove finansijske poteškoće povezane sa rastućim troškovima robe, dobara koja se koriste kao inputi u proizvodnji i troškova proizvodnje, sa problemima u lancu snabdevanja, sa visokim pritiskom konkurencije ili sa nižom tražnjom u Nemačkoj. Vredno pažnje je istaći da je uticaj pandemije COVID-19 izgubio na značaju i da se više ne pominje iako je jasno da je pandemija daleko od kraja.", navodi Christiane von Berg.
Pesimistična očekivanja predstavljaju pravilo
Iako je ponašanje u plaćanju i dalje veoma pozitivno, kompanije nikada nisu bile toliko pesimistične u pogledu poslovnih izgleda. Dok je njihov pogled na situaciju u 2022. prilično neutralan, 38% svih ispitanika očekuje lošije uslove poslovanja u 2023. godini, dok je samo 14% njih optimističnije za 2023. godinu. Ovaj pesimizam primetan je u gotovo svim sektorima.
"Rekordan nivo pesimizma među kompanijama u Nemačkoj lako se može objasniti značajnim i raznovrsnim rizicima sa kojima se suočavaju. Poremećaji globalnog proizvodnog lanca i rastući troškovi proizvoda koji nisu povezani sa sektorom energetike i dalje su ključni problemi za izvozne izglede kompanija. Ali novi rizici kao što su rat u Ukrajini, sankcije povezane sa tim kao i rastuće cene energije takođe opterećuju način razmišljanja kompanija.", komentariše Christiane von Berg.
"Izgleda da su ekonomska situacija i izgledi na makroekonomskom nivou takođe promenili način na koji nemačke kompanije vide prilike za razvoj poslovanja. Nemačka ostaje prioritet za razvoj poslovanja iako je zamah slabiji, a kompanije izveštavaju da su sada manje fokusirane na Evropsku Uniju i Kinu i više zainteresovane za US i Evropu (van Evropske Unije). Ovo poslednje bi moglo biti povezano sa željom da se zaobiđu sankcije EU protiv Rusije i Belorusije."
