U prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, aktuelni predsednik desnog centra Emanuel Makron i Marin Le Pen zauzeli su dva prva mesta, kao i 2017. godine.
Pobednik između dva kandidata biće odlučen u drugom krugu izbora 24. aprila, u glasanju koje će verovatno biti mnogo neizvesnije nego pre 5 godina. Jaz između 2 kandidata značajno se smanjio u nedeljama koje su prethodile prvom krugu izbora. Međutim, aktuelni predsednik ostaje favorit za ponovni izbor.
Ako Emanuel Makron bude ponovo izabran, narednih 5 godina trebalo bi da bude obeležen kontinuitetom.
Njegov program uključuje ukidanje doprinosa na dodatu vrednost proizvedenu za kompanije (CVAE, 10 milijardi evra), ukidanje TV pretplate (oko 4 milijarde evra) i odlaganje zakonske starosne granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina ( reforma koja je stavljena na čekanje zbog pandemije). U kontekstu inflatornih pritisaka, Makron takođe predlaže da se nastavi sa ograničavanjem rasta cena gasa i struje, da se produže rabat na cene goriva i da se penzije indeksiraju sa inflacijom.
Ne može se isključiti izbor Marin Le Pen. To bi donelo negativnu reakciju na finansijskim tržištima i sumnje u evropsku stabilnost i koheziju
Kao što ilustruje pad francuskih akcija i rast prinosa na obveznice nekoliko dana pre 1. kruga, izbor Marin Le Pen se više ne može isključiti. Ukoliko se to dogodi, očekuje se negativnija reakcija tržišta, jer kandidata krajnje desnice vide kao manje pouzdanog u pogledu javnih finansija. Njen program uključuje pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina za one koji su rano počeli da rade (procenjena cena od 26 milijardi evra), smanjenje PDV-a na energiju (10 milijardi evra) i vladin zajam sa nultom kamatom za unapređenje vlasništvo nad kućama (13 milijardi evra).
Na strani prihoda, najveći deo bi dolazio od nekoliko mera koje isključuju strance iz socijalnih davanja. Iznad svega, njen izbor bi se smatrao pretnjom političkoj stabilnosti i koheziji Evropske unije. Marin Le Pen bi izazvala EU ponovnim uvođenjem graničnih kontrola, smanjenjem neto doprinosa Francuske budžetu EU i dovođenjem u pitanje supremacije zakona EU.
Ako Makron bude ponovo izabran, parlamentarni izbori bi mogli biti opasni za njegovu stranku
Ukoliko izgubi parlamentarnu većinu, Makron će biti primoran da formira koalicionu vladu, što bi povećalo rizik od političke nestabilnosti i smanjilo njegovu sposobnost da sprovede svoj program. Iako su parlamentarni izbori koji se održavaju neposredno posle predsedničkih izbora uvek nudili većinu novoizabranom predsedniku, situacija bi ovoga puta mogla biti drugačija, posebno u slučaju tesne pobede.
Bez obzira na ishod, francuska ekonomija se suočava sa veoma nepovoljnim okruženjem, a oporavak je snažno ograničen posledicama rata u Ukrajini
Porast cena roba dovešće inflaciju na najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija, opterećujući potrošnju domaćinstava. U isto vreme, kompanije će patiti od značajnog povećanja troškova. Poslovne investicije će stoga verovatno biti sputane i ekonomskom neizvesnošću i padom profita.