Nedavno je Centralna banka Egipta (CBE) naložila komercijalnim bankama da ograniče upotrebu kreditnih kartica za transakcije u stranim valutama. Ovo je najnovija manifestacija nedostatka deviza u zemlji. Egipatski uvoznici su se susreli sa sve većim problemima u dobijanju strane valute za namirenje svojih inostranih dobavljača. Ovo je počelo pandemijom Covid-19 koja je izazvala poremećaje u trgovini i turizmu, a intenzivirala se ratom u Ukrajini, koji je doprineo povećanju cena naftnih derivata (čiji je Egipat neto uvoznik) i hrane, posebno pšenice (Egipat je najveći svetski uvoznik).
Značajni zahtevi u stranoj valuti, ali ograničeni izvori snabdevanja
Egipat i dalje ima velike potrebe za spoljnim finansiranjem, što zahteva nabavku strane valute. Prvo, da servisira svoj spoljni dug (165 milijardi dolara u septembru), čija bi cena mogla da dostigne 29 milijardi dolara 2024. godine, prema CBE. Održavanje nivoa deviznih rezervi Centralne banke je drugo ograničenje (one su već pale sa 45,4 milijarde dolara u 2019. na 35 milijardi dolara u septembru 2023, što je ekvivalentno 4,5 meseca uvoza roba i usluga), dok su istovremeno , mora nadoknaditi silazni pritisak koji se vrši na njenu lokalnu valutu prodajom istih tih stranih valuta.
Tradicionalni izvori deviza u zemlji su trenutno pod pritiskom, što situaciju čini još komplikovanijom. Usporavanje globalne trgovine od početka godine opterećuje saobraćaj Sueckog kanala, a blizina sukoba Izraela i Hamasa dovešće do pada prihoda od turizma u regionu. Doznake iseljenika, uglavnom iz Zaliva i Velike Britanije, pale su za 38% iz godine u godinu u prvoj polovini 2023.
Različite strategije za ublažavanje pritiska na devizne rezerve
Osim kompresije uvoza, koja se postiže racioniranjem deviznog kursa, postoje i druge strategije za ublažavanje pritiska na devizne rezerve, sve sa svojim rizicima i nagradama.
Značajna devalvacija valute, u kombinaciji sa većom fleksibilnošću kursa, bila bi prva opcija, jer bi ublažila pritisak na valutu. Ali početna brza depresijacija bi bila praćena porastom ionako veoma visoke inflacije.
Monetarno i fiskalno zatezanje je druga opcija koja bi olakšala usvajanje fluktuirajućeg kursa, kroz usporavanje potrošnje domaćinstava i uvoza, što ne bi bilo bez nezadovoljstva stanovništva.
Treća opcija je da se gleda van zemlje povećanjem direktnih stranih investicija (SDI), ali to pretpostavlja da vojska smanji svoju istaknutu ulogu u privredi kroz otuđenje imovine.
Jedna od mogućnosti je uspostavljanje ugovora o razmeni kako bi se olakšao osnovni uvoz, a da se pritom ne koriste devizne rezerve. Ovo je predviđeno za uvoz čaja iz Kenije, na primer.
Suočene sa ovom teškom situacijom i rizikom od reakcije stanovništva i vojske neposredno pred predsedničke izbore u decembru, vlasti će verovatno pokušati da odlože i ublaže ove zahtevne reforme, uz pomoć kontinuirane podrške svojih partnera, kako lokalnih (Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati) i udaljene (SAD), kao i relativnim padom svetskih cena poljoprivrede.
U ovim uslovima iluzorno je očekivati značajno smanjenje deviznog pritiska pre predsedničkih izbora, smanjenje koje bi moglo biti samo postepeno i bez nazadovanja.
