Србија

Чврст раст се наставља и у 2025. години

Очекује се да ће српска економија одржати снажан раст и у 2025. години, покренута јаком домаћом потражњом и повољнијим инвестиционим окружењем. Потрошња домаћинстава (66% БДП-а) имаће користи од раста реалних зарада, уз подршку повећања плата и пензија. Предузећа ће поново искористити експанзивне јавне политике, укључујући већа издвајања за инфраструктуру и инвестиционе подстицаје за стране инвеститоре. Међутим, очекује се да ће инфлација остати на горњој граници циља постављеног од стране Народне банке Србије (4,5%), што наводи централну банку да одржи високе каматне стопе, што би могло да успори раст кредита и за предузећа и за домаћинства.

Истовремено, српска економија наставља да привлачи значајан страни капитал, посебно у секторима производње и енергетике, чиме се даље јача њен производни капацитет. Развој инфраструктурних пројеката, делимично покренут владином иницијативом "Скок у будућност – Експо Србија 2027", очекује се да ће модернизовати транспорт и побољшати логистичку ефикасност. У међувремену, проширење капацитета производње енергије, посебно кроз улагања у обновљиву енергију, има за циљ да отклони структурне недостатке у сектору и обезбеди стабилније снабдевање електричном енергијом за предузећа.

Тржиште рада ће остати велики изазов. Србија је на крају 2024. године имала стопу незапослености од 8,6%, што и даље представља забрињавајућу чињеницу упркос напорима за опоравак. Раст у прерађивачкој индустрији, посебно у аутомобилској индустрији, заједно са проширењем услужног сектора, очекује се да ће подстаћи отварање нових радних места и допринети постепеном смањењу незапослености у 2025. години. Унапређење вештина радне снаге кроз програме обуке прилагођене потребама пословања такође би могло да помогне у спречавању одласка талената у иностранство и подржи раст продуктивности. Међутим, потреба за побољшањем пословне климе и убрзањем структурних реформи остаје кључни изазов за обезбеђивање одрживог раста.

Јавни финансијски сектор под притиском

Буџет ће остати у дефициту и 2025. године, због наглог повећања расхода (плате у јавном сектору, инфраструктура и одбрана) и високих трошкова финансирања. Повећање плата у јавном сектору за 8% у 2025. години, заједно са улагањима у Serbia Expo 2027, додатно ће оптеретити државне финансије. Поред тога, куповина 12 ловаца Рафал (вредна 2,5 милијарде евра) и поновно увођење војне обавезе 2025. године додатно ће оптеретити буџет. Да би задовољила ове потребе за финансирањем, влада се ослања на међународна и домаћа тржишта обвезница, као и на зајмове за пројекте од својих партнера. Јавни дуг, процењен на 47% БДП-а у 2024. години, остаје на умереном нивоу, а очекује се да ће његов удео у БДП-у наставити да опада. Међутим, око 70% дуга је спољни и гласи на стране валуте (углавном евро), што повећава ризик од курсних разлика. Ипак, чврста веза динара за евро и значајан удео званичних поверилаца (55%) помажу у ублажавању ризика.

На спољном плану, биланс текућег рачуна ће остати у дефициту 2025. године, под утицајем високих увоза услед јаке потрошачке потражње, инфраструктурних пројеката и набавке војне опреме. Истовремено, слаб економски раст у Европској унији ограничиће раст извоза, посебно у секторима пољопривреде и прехрамбене индустрије, аутомобилске индустрије, металургије, електричне опреме и пластике. Међутим, услуге – посебно туризам, ИТ услуге и друмски транспорт – заједно са дознакама из дијаспоре, делимично ће надокнадити трговински дефицит. Дефицит текућег рачуна биће углавном финансиран директним страним инвестицијама (DSI) и портфељним приливом, што ће такође помоћи у повећању девизних резерви.

Уплетена у велике политичке превирања

Српском политичком сценом доминира национално-конзервативна Српска напредна странка (СНС) – на власти од 2012. године и на челу са председником Александром Вучићем. СНС је додатно ојачала своју позицију након ванредних избора у децембру 2023. године, освојивши 48,1% гласова (129 од 250 места у парламенту). Партија се суочава са фрагментисаном политичком опозицијом која критикује владајућу странку и председника због њиховог чврстог хвата над институцијама и медијима. Вучић је до сада имао користи од слабе опозиције и јаке народне подршке захваљујући снажном економском расту и националистичком расположењу. Међутим, доминација СНС-а изазива забринутост у погледу поделе власти, медијског плурализма и борбе против корупције. На домаћој политичкој сцени, извршна власт поседује значајну моћ: председништво, влада и парламент могу бити формално одвојени, али понекад немају стварне институционалне механизме контроле и равнотеже. Међународни посматрачи (ОЕБС, ЕУ) извештавали су о неправилностима на разним изборима, а поновљени протести наглашавају растуће незадовољство у грађанском друштву.

Од краја 2024. године, Србија се суочава са најозбиљнијом политичком кризом Српске напредне странке (СНС) од када је дошла на власт. Срушио се кров ново реновиране железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. године, у којем је погинуло 15 људи, што је изазвало масовне протесте против корупције и недостатка транспарентности у јавним набавкама. Под растућим притиском, премијер Милош Вучевић поднео је оставку 28. јануара 2025. године, уводећи владу у неизвесност. Јавно неповерење остаје високо упркос покушајима председника Вучића да ублажи тензије објављивањем докумената, држањем званичника одговорним и помиловањем неких ухапшених демонстраната. Ако нова влада не буде брзо формирана, мораће да се распишу ванредни избори, а парламентарни избори ће се вероватно одржати у пролеће 2025. Лидери СНС-а рачунају на подељену опозицију – која је углавном млада и концентрисана у великим градовима – да задрже власт, иако ризикују да изгубе парламентарну већину. На друштвеном плану, Србија се и даље бори са високом незапосленошћу, упорном корупцијом и одливом мозгова, посебно међу младим професионалцима. Упркос снажном економском расту, неједнакост изазива фрустрацију и покреће протестне покрете, што приморава владу да обећава реформе како би одржала унутрашњу стабилност.

Србија заузима мултиполарни приступ, одржавајући дијалог са ЕУ, САД, Русијом и Кином, а истовремено наставља свој пут ка приступању ЕУ. Питање Косова остаје велики изазов, као и забринутост због западног притиска за формално признање његове независности. NIS, највећа нафтна и гасна компанија у земљи, у већинском власништву Газпром нефта и Газпрома, налази се под америчким санкцијама руском енергетском сектору од јануара 2025. године. Иако су ове санкције обустављене до 28. марта 2025. године како би се омогућило реструктурирање акционара, оне истичу осетљив положај Србије – балансирајући енергетске везе са Москвом, на коју не примењује санкције, и покушај да успостави ближе везе са ЕУ.

Последње ажурирање: март 2025.