Јерменија

Раст остаје веома снажан, али успорава

Након изузетно снажног раста од 2022. године, очекује се да ће економија Јерменије остати веома робустна и 2026. године, иако у умеренијем темпу. Тенденција нормализације одражава постепено слабљење изузетних миграционих прилива из Русије након рата у Украјини, као и прилагођавање реекспортних активности које су снажно подржавале економску активност. У 2025. години пад извоза и индустријске производње — подстакнут, између осталог, потпуним затварањем у марту канала који је омогућавао реекспорт руског злата, иако је био под међународним санкцијама од 2022. године — истакао је зависност одређених сегмената од тих токова. У том контексту, раст све више зависи од домаћих покретача. Економску активност ће и даље подржавати грађевински сектор, који је забележио изузетан раст у 2025. години (+20%), поткрепљен високим нивоом јавних инвестиција, посебно у инфраструктурне пројекте које финансирају међународне финансијске институције (ММФ и ЕУ). Сегменти са већом додатом вредношћу, као што су ИКТ (8% БДП-а) и финансијске услуге, остају добро оријентисани и наставиће да доприносе трансформацији економског модела. Приватна инвестиција остаје неједнака и ограничена и даље рестриктивним условима финансирања, при чему је референтна каматна стопа одржавана на 5% у априлу 2026. године, али укупна инвестиција остаје на високом нивоу захваљујући јавној подршци и спољном финансирању из руских, азијских и европских извора.

Потрошња домаћинстава (67% БДП-а) остаће главни покретач економске активности, подржана континуираним растом реалних зарада (+6% годишње –годишње у првим месецима 2026. године) и побољшањем на тржишту рада, при чему незапосленост опада са 15% почетком 2025. на близу 12% почетком 2026. године. Међутим, овај замах се све више ограничава повратком инфлације (4,6% у марту 2026. године), коју углавном покрећу цене хране и која сада прелази циљани распон Централне банке Јерменије (2–4%). Ово се погоршава и мање повољним спољним окружењем: растућим ценама енергије у условима тензија на Блиском истоку и чињеницом да је цена сирове нафте Брент поново прешла 100 америчких долара по барелу, што може појачати инфлаторне притиске и умањити куповну моћ домаћинстава у другој половини године. Истовремено, у секторима са високим растом, посебно у грађевинарству, јавља се недостатак радне снаге, што покреће притисак на плате и открива ограничења капацитета. У овом контексту, раст ће постати све више зависан од домаћих покретача и све изложенији унутрашњим ограничењима.

Двоструки дефицити ће остати високи

Као и 2025. године, очекује се да ће буџет бити у дефициту и 2026. године. Ова траекторија одражава наставак експанзивне фискалне политике, покренуте и изборним контекстом и растућим социјалним расходима, посебно у вези са пријемом више од 100.000 избеглица из Нагорно-Карабаха од 2023. године. Јавна улагања такође ће наставити да расту, посебно у транспортну инфраструктуру и путну мрежу, уз подршку међународних финансијских институција (МФИ). Буџет за 2026. годину (+5% у односу на 2025) потврђује овај тренд, са већим издвајањима за здравство и увођењем универзалног система здравственог осигурања, док се очекује да ће издвајања за одбрану опасти за око 15%, након што су већ достигла око 6% БДП-а. Са стране прихода, разматра се повећање стопе ПДВ-а (тренутно 20%) ради проширења пореске основе, иако остаје неизвесно када ће то бити спроведено. Финансирање ће и даље зависити од домаћих извора и подршке међународних финансијских институција (ЕУ, ММФ, ЕБРД), што помаже у ограничавању краткорочних ризика. У том контексту, јавни дуг — и даље релативно низак — очекује се да ће наставити да расте умереним темпом, са углавном концесионалном структуром (око 80%), чиме се ублажавају ризици рефинансирања.

Очекује се да ће текући рачун остати у дефициту и 2026. години, и то израженије него 2025. године. Прилагођавање извоза након затварања канала реекспорта (нарочито за злато) успорава трговинску динамику, док је извозна база и даље концентрисана на производе са ниском додатом вредношћу (дијаманти, метали, пољопривредни производи). Русија остаје главни трговински партнер (више од 40% укупне трговине и скоро 90% пољопривредног извоза), одржавајући висок ниво зависности, иако се неки токови преусмеравају ка Уједињеним Арапским Емиратима и Европској унији (ЕУ). Увоз ће остати висок, подржан снажnom домаћом потражњом и великом зависношћу од енергије, што ограничава значајније побољшање спољног биланса. Спољни ризици су се повећали услед регионалних тензија: ирански коридор, који чини значајан део трговине, могао би бити прекинут, док растуће цене енергије додатно оптерећују трговински биланс. У том контексту, потребе за спољним финансирањем остају значајне, али ризици по ликвидност су ограничени захваљујући континуираној подршци међународних партнера и одржаном приступу финансирању.

Повећани политички ризици уочи избора

Очекује се да ће политички ризик остати висок и 2026. године, у условима упорних унутрашњих тензија и приближавања парламентарних избора заказаних за јун. Очекује се да ће премијер Никола Пашињанов остати на власти након парламентарних избора, у одсуству кредибилне алтернативе, упркос ослабљеној популарности од губитка Нагорно-Карабаха 2023. године. Напетост са опозицијом остаје висока, али је сада додатно погоршана отвореним сукобом са Јерменском апостолском црквом, која је јавно оптужила владу да је уступила територију. Овај сукоб додатно слаби извршну власт и подстиче већ иначе високо незадовољство јавности. У том контексту, очекује се да ће се кампања 2026. године вртити око јасног избора између наставка приближавања Европској унији и националистичкије линије коју заговара фрагментисана и делимично проруска опозиција. Упркос опадању изборне подршке у последњих неколико година, Пашињан задржава предност, пре свега због растућег русофобног расположења након што Москва није пружила подршку током азербејџанске офанзиве. Међутим, постепени успон нових политичких странака и заоштравање политичке дебате могли би повећати постојећу нестабилност, уз значајан ризик од социјалних тензија и ванредних избора након 2026. године.

На спољном плану, изгледи су и даље под утицајем мировних процеса са Азербејџаном, што утиче на шири политички и економски баланс. Постигнут је прелиминарни споразум, али и даље постоје значајне тачке спора, нарочито ревизија јерменског устава и питање Зангезурског коридора. Свака даља уступка остаје политички осетљива и могла би поново распламсати унутрашње тензије, иако власти настоје да обезбеде одржив споразум. У средњем року, потписивање мира остаје вероватно, али по цени значајних политичких прилагођавања. Истовремено, Јерменија спроводи стратешку реоријентацију ка Западу, са јасном намером да продуби везе са Европском унијом и очекује се да ће поднети захтев за чланство у ЕУ око 2026–27. године. Ову промену прати трајно погоршање односа са Русијом, упркос ограниченим покушајима да се поново успостави равнотежа снага, посебно у енергетском сектору. У међувремену, постепена нормализација односа са Турском могла би отворити нове економске могућности, посебно у трговини и регионалној повезаности, али остаје условљена развојем односа са Азербејџаном.

Последње ажурирање: април 2026.