Црна Гора

Раст трајно поткрепљен туризмом

Очекује се да ће раст у 2025. години благо успорити, али ће и даље бити поткрепљен снажним домаћим захтевом и чврстим туризмом. Приватна потрошња, која чини 72% БДП-а, и даље игра централну улогу, иако губи замах под утицајем растуће инфлације (3,4% у априлу 2025), коју углавном покрећу храна и становање. Ипак, куповна моћ домаћинстава је ојачана иницијативом "Europe Now 2", која је ступила на снагу у октобру 2024. године и повећала минималну зараду са 450 на 700 евра, уз смањење доприноса за социјално осигурање. Туризам, кључни сектор који чини 25% БДП-а, наставио је да значајно доприноси активности, при чему број долазака страних посетилаца остаје изнад нивоа пре Ковида (+12% у 2024. у односу на 2019). Међутим, раст успорава (+1% између 2023. и 2024. године) и ограничен је инфраструктурним и капацитетским ограничењима, као и недостатком радне снаге, упркос структурно високој (10% у марту 2025.), иако у опадању, стопи незапослености. У току је неколико пројеката за одржавање туристичког тренда, укључујући проширење престижне луке Порто Црна Гора и текући развој марине Лустица Беј.

Истовремено, јавна улагања остају кључни покретач раста, посебно у инфраструктури и обновљивим изворима енергије, и корисник су међународног финансирања. На пример, изградња деонице Матешево – Андријевица (22 км по цени од 600 милиона евра) аутопута који повезује Бар (на Јадранској обали) и Бољара (на српској граници) користи кредит од 200 милиона евра који је ЕБРД одобрила у марту 2025. године, уз допуну од 200 милиона евра из Европске комисије. Земља такође наставља да привлачи директне стране инвестиције, углавном у некретнине (60% укупних директних страних инвестиција), концентроване у приобалним областима Котора, Будве и Тивата, са јаким нагласком на стамбени и туристички сектор. Иако индустријски сектори остају недовољно заступљени, а директна страна инвестиција у банкарском сектору пала је за преко 13% у 2024. години, интеграција земље у Јединствено европско платно пространство (SEPA) у новембру 2024. учиниће је још атрактивнијом за европски капитал. Коначно, олакшавање монетарне политике од стране ЕЦБ, у комбинацији са фискалним стимулативним мерама, требало би да подстакне постепено опоравак инвестиција локалних предузећа и домаћинстава.

Двоструки дефицити ће остати под притиском

У 2024. години буџетски дефицит је нагло порастао под утицајем значајног повећања расхода за подршку активностима. Одржавање овог фискалног става нагласиће дефицит у 2025. години, уз повећања социјалних трансфера, одрживе јавне инвестиције и ниже обавезне доприносе на радну снагу. Узлазна траекторија јавног дуга наставиће се, са значајним потребама за (ре)финансирањем. Јавни дуг је 90% спољни и углавном гласи на евро, при чему 45% чине еврообвезнице, а 17% кредит Кинеске извозне банке за финансирање изградње прве деонице аутопута између Бара и српске границе.

На спољном плану, текући рачун ће остати у ошtrom дефициту у 2025. години. Овај дефицит се погоршава због континуираног раста увоза, под утицајем повећања плата, које подстичу потражњу за увозним робама, и повећане потребе за електричном енергијом услед затварања термоелектране Пљевља (40% производње електричне енергије) од априла 2025. године, у трајању од најмање седам месеци. Извоз је ограничен, са недиверзификованом производном базом концентрованом на неколико производа (алуминијум, дрвна грађа, руде) и тржишта (углавном европска). Недавне повећање тарифа од 10% које су уvelе САД неће имати директног утицаја на земљу, али би могло имати индиректне ефекте на њене главне трговинске партнере (Србију, Словенију, Италију и Немачку). Суфицит у услугама, који је углавном покренут туризмом, само делимично надокнађује дефицит у трговини робама, остављајући велики структурни дефицит текућег рачуна. Са јавне стране, он се финансира еврообвезницама, мултилатералним зајмовима (ЕБРД, Светска банка, ЕИБ) и билатералним европским финансирањем. На приватној страни, директни страни инвестициони капитал је главни извор финансирања, док се страни дуг црногорских банака и нефинансијског сектора (око 57% укупног страног дуга) више не повећава.

Већа, али напета већина

Од октобра 2023. године Црну Гору води шаролика коалиција предвођена центристичком, проевропском странком Европа сад! (PES), са Милојком Спајићем на месту премијера. Након реконструкције у јулу 2024. године, коалиција је проширена и обухватила је Нову српску демократију (НСД), Народна демократска партија (DPP) и Бошњачка партија (BS), чиме је остварена проширена већина од 49 места од укупно 81 у парламенту, ојачана споразумима о парламентарној подршци са мањим странкама. Влада тако има двотрећинску већину, али остаје рањива на унутрашње тензије због дубоких идеолошких разлика између њених чланова, нарочито између проевропских странака (као што је ПЕС) и просрпских и проруских формација (НСД, ДДП). Реорганизација је такође учинила управљање сложенијим, повећавши број министара на преко 30 и повећавајући ризик од застоја. Тренутна клима чини вероватним да ће актуелна влада бити распуштена пре парламентарних избора заказаних за јун 2027. године. Опозиција, у којој доминира Демократска партија социјалиста (ДПС), води у анкетама од средине 2024. године, али би и она имала потешкоћа да формира кохерентну већину уколико дође на власт.

На институционалном плану, влада и даље суочава са критикама у погледу ефикасности, као што илуструје контроверзно руковање масовном пуцњавом (12 мртвих) у Цетињу и Бајицама у јануару 2025. године, што је покренуло позиве на оставку високих званичника, али без успеха. Ове критике се надовезују на питања о управљању, која су додатно истакнута брзим усвајањем у парламенту споразума са инвестором из Уједињених Арапских Емирата о развоју дивљег дела обале у туристичке сврхе, што изазива забринутост због усклађености са европским стандардима у јавним набавкама и заштити животне средине. Штавише, гласање о буџету за 2025. годину било је могуће тек у фебруару након кашњења изазваних блокадама у вези са именовањем судија Уставног суда. Упркос тим препрекама, премијер Спајић одржава амбициозну проевропску линију, са циљем чланства до 2028. године. Црна Гора (заједно са Албанијом) остаје најнапреднија земља Западног Балкана у процесу интеграције у ЕУ, али је темпо њеног напретка условљен унутрашњом политичком стабилношћу. Присуство националистичких и секташких странака у коалицији изазива сумње у наставку реформи. То може ограничити дипломатски простор земље. Земља наставља да се усклађује са европским санкцијама против Русије, док истовремено одржава блиске везе са Србијом и утицајном Српском православном црквом, што може ограничити њен маневарски простор у дипломатским и друштвеним питањима.

Последње ажурирање: јун 2025.