Da bi izrasla iz svog duga, južna Evropa mora da gleda dalje od turizma i da reši svoju demografsku krizu

Od pokvarenog motora pre jedne decenije, južna Evropa je postala radni konj evropskog oporavka nakon pandemije. U budućnosti, klimatske promene i inflacija će otežati dugotrajnost turističkog buma. Koje bi mogle biti posledice i rešenja za pomoć ovim zemljama da se oporave? Naši stručnjaci vam govore sve o tome u našoj studiji koju možete preuzeti u levoj koloni.

Nakon kolapsa zbog ograničenja putovanja u cilju borbe protiv Covid-19, broj turista se sada vraća na nivoe pre pandemije širom Evrope, a mediteranske zemlje imaju sve više koristi. Od pokvarenog motora pre jedne decenije, južna Evropa je postala radni konj evropskog oporavka nakon pandemije.
U periodu 2021-23, Italija, Španija, Grčka i Portugal su konstantno činile između četvrtine i polovine rasta BDP-a EU. U budućnosti, klimatske promene i inflacija će otežati dugotrajnost turističkog buma. Istovremeno, zavisnost od turizma dovodi do manje produktivne radne snage. Suočena sa teškom demografskom krizom, ovo je luksuz koji Italija ne može sebi da priušti. Veštačka inteligencija, žene i migracija: sve ove poluge će biti potrebne za podršku rasta i usklađivanje sa fiskalnim pravilima EU koja se vraćaju.

Rastuća uloga turizma u južnoj Evropi

EU je zabeležila rekordno leto, pri čemu je broj noćenja u turističkom smeštaju dostigao najviši nivo u deceniji (1 198 miliona u prvoj polovini 2023. godine, odnosno +1,3% u odnosu na prvu polovinu 2019.).

Iako inflacija i rastući putni troškovi opterećuju novčanike potrošača, domaćinstva su i dalje spremna da troše na putovanja u poređenju sa drugim troškovima. Kao rezultat ovakvog priliva turista, ali i rasta cena, posebno transporta, promet turističkih aktivnosti je u K2 2023. godine u proseku porastao za 30% u odnosu na K2 2022. godine, odnosno za 25% u odnosu na 2019. godinu.
Očekuje se da će oporavak turizma igrati centralnu ulogu u otpornosti na rast južne Evrope čije su ekonomije posebno zavisne. Ovaj sektor čini preko 10% BDP-a zemalja ovog regiona i važan je doprinos otvaranju novih radnih mesta, s obzirom da je radno intenzivan sektor.

Dugotrajne zamke

Gledajući unapred, nije jasno da turistički bum ima dovoljno gasa u rezervoaru da nastavi da bude protagonista u priči o evropskom rastu. Višestruki rizici (makroekonomski, finansijski, društveni i politički) i dalje postoje na globalnom nivou. U svetu inflacije, južnoj Evropi će biti teško da ostane konkurentna u odnosu na nadolazeće destinacije u svetu u razvoju. Klimatske promene posebno utiču na regione južne Evrope, koji su tokom leta redovno izloženi visokim vrućinama.

S druge strane, oslanjanje južne Evrope na turizam dovodi do značajnog izobličenja u pogledu produktivnosti u poređenju sa ostatkom Evrope. Aktivnosti vezane za turizam karakteriše slabija radna snaga sa nižim obrazovanjem i nesigurnijim zaposlenjem.

 

Nedostatak radne snage u Italiji će se pogoršati upravo kada se fiskalna pravila EU ponovo aktiviraju

Pitanje produktivnosti je od najveće važnosti za Italiju, gde pad stanovništva znači da će nedostatak radne snage ostati ovde. Do 2040. radno sposobno stanovništvo Italije trebalo bi da se smanji za 11,7%, naspram 2,4% u Francuskoj; 4,1% u Španiji i 4,9% u Nemačkoj. Coface procenjuje da demografska kriza može da smanji potencijal rasta BDP Italije skoro za polovinu već do 2025. Ovo je od presudne važnosti jer se fiskalna pravila EU vraćaju u igru jer će svaka prepreka rastu biti prepreka smanjenju duga. Dakle, pad stanovništva je faktor rizika za fiskalnu održivost.

Neiskorišćeni potencijal Italijana

Kratkoročno gledano, najrealniji način da se ovo izbegne je snažno ubrzanje zapošljavanja žena u radnu snagu, poput Španije 1990-ih-2000-ih. Samo 55% žena u Italiji ima formalno zaposlenje, naspram 70% u Španiji. Italija treba da doda otprilike milion žena svojoj radnoj snazi i da podigne rast produktivnosti na 0,5% godišnje ako želi da ispuni fiskalne obaveze predložene EU u budžetu za 2024. (i implicitno u fiskalnim pravilima EU).

Ako politike usmerene na rad i produktivnost žena budu podložne, postojaće veća potreba za stranim radnicima, uz rastuću ulogu manje kvalifikovane radne snage. Između 2011. i 2021. godine, fakultetski obrazovana radna snaga porasla je za 35%, dok se radna snaga bez diplome smanjila za 6%.

A.I. i opadanje stanovništva: spoj napravljen na nebu?

Čak i ako Italija uspe da izjednači učešće i stope fertiliteta svojih suseda, biće pitanje godina kada će se demografski hic problem se ponovo pojavljuje. Svako dugoročno rešenje za smanjenje broja stanovnika podrazumevaće povećanje efikasnosti velikih razmera. Ako se usvoji dovoljno brzo, A.I. pokazuje veliki potencijal za trajno povećanje produktivnosti, možda dovoljno da nadoknadi demografski otpor.

Suprotno tome, ako se zabrinutost za raseljavanje poslova izazvana AI-om ostvari, onda bi opadanje stanovništva moglo pomoći da se ublaži problem nezaposlenosti koji je usledio.
 

1 i 2 Izvor Eurostatt
3 Nedavno istraživanje ETC-a otkriva da, iako su vremenski uslovi i dalje glavni faktor koji evropski putnici uzimaju u obzir pri odabiru destinacije za putovanje, 14% ispitanika je takođe navelo ekstremne vremenske događaje kao dodatnu zabrinutost, odnosno 7% više nego u istraživanju iz maja 2023.
4 Italija, Španija, Grčka i Portugal

Preuzmite punu publikaciju za detaljnu analizu.

Autori i stručnjaci

Istražite dublje potpunu procenu rizika po zemljama

Italy

 

B B