Coface pokreće izdanje svog Priručnika o rizicima po zemljama i sektorima za 2024. Kao i svake godine, naš tim za ekonomska istraživanja vam nudi svoje analize i prognoze za 160 zemalja i 13 sektora.
U svom predgovoru, izvršni direktor Coface-a Xavier Durand sumira glavne rizike 2024.
2024, povratak u normalu?
Na kraju, 2023. nije bila annus horribilis kojih smo se plašili. Na sreću, rizici, pre svega u pogledu snabdevanja energijom, nisu se ostvarili – barem u Evropi. Očekuje se da će globalna ekonomija porasti za oko 2,5%. Iako je još uvek ispod svog potencijala, ovaj učinak je ipak pristojan s obzirom na čeoni vetar koji je ponovo duvao tokom godine. Podsetimo se da je 2023. počela bankarskom krizom u Sjedinjenim Državama, a završila se novim sukobom, ovog puta na Bliskom istoku. U međuvremenu, Kina je razočarala, ubeđene su SAD, a Evropa je preživela u pomalo turbulentnom monetarnom i finansijskom okruženju. Za razliku od očekivanja investitora, glavne centralne banke nastavile su da podižu svoje ključne stope (+100 baznih poena za Federalne rezerve, +175 za Banku Engleske, +200 za Evropsku centralnu banku), što je izazvalo ozbiljnu kontrakciju kreditiranja i nagli porast dugoročnih kamatnih stopa. Ovo nije bilo dovoljno da uznemiri tržišta akcija, koja su u osnovi bila podržana otpornošću poslovnih aktivnosti i korporativnim maržama. Ovom zamahu doprineli su i brži od očekivanog pad inflacije usled nižih cena roba i, na samom kraju godine, izgledi velikih centralnih banaka da značajno smanje svoje ključne kamatne stope.
Glavni razlog za bolji rezultat od očekivanog u 2023. je prvobitno potcenjena otpornost bilansa privatnih agenata. Ova „otpornost bilansa stanja“ bila je u korenu dobrog kruga koji je do sada kombinovao niske korporativne gubitke, otporno zapošljavanje i štednju domaćinstava. Ovo je posebno bio slučaj u Sjedinjenim Državama, gde je potrošnja ostala motor rasta (koji je činio 1,5 poena BDP-a 2023. godine, sa rastom BDP-a procenjenim na oko +2,5%). Međutim, najnovije brojke sugerišu da ovaj fini mehanizam počinje da se zaglavi. Višak štednje i novčani tok su se značajno smanjili, dok je insolventnost preduzeća u stalnom porastu, kako po učestalosti tako i po veličini spornih potraživanja.
Kako će se odvijati 2024.
Odmah: jedina sigurnost koju možemo imati je da ćemo biti iznenađeni. Događaji poslednjih godina pokazali su da se istorija ubrzava i bilo bi čudno da je 2024. izuzetak. Tim pre što će godina biti posebno naporna sa izbornog stanovišta, sa zakonodavnim i/ili predsedničkim izborima zakazanim u 70 zemalja koje čine više od polovine svetske populacije i BDP: između Tajvana pre nekoliko nedelja i Sjedinjenih Država u novembru , birači će biti pozvani na birališta u Indiji, Pakistanu, Južnoj Africi i Iranu... da ne govorimo o evropskim izborima koji će se održati sledećeg proleća, u pozadini pojačanih socijalnih tenzija i porasta populizma svih vrsta. Ovo bi trebalo da izazove nekoliko potresa na nacionalnom nivou, u geopolitičkom kontekstu koji je još uvek u previranju: rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, a sukob između Izraela i Hamasa sada preti da zapali ceo region.
Sa strogo makroekonomske tačke gledišta, nada u produženo, ali još uvek meko sletanje za globalnu ekonomiju ostaje validna. Dok smo se pre nekoliko meseci plašili izbijanja velikih tržišnih turbulencija, ublažavanje finansijskih uslova znači da možemo mirnije da očekujemo godinu koja je pred nama. Naš centralni scenario stoga isključuje hipotezu o finansijskom krahu i teškom sletanju. Ipak, globalna ekonomija će se značajno usporiti, izgubivši skoro pola procentnog poena rasta u poređenju sa prošlom godinom (+2,2%). Najveći deo ovog usporavanja će doći od velikih razvijenih ekonomija koje su imale bolji učinak u 2023. – predvođene Sjedinjenim Državama, za čiji rast se i dalje očekuje da će premašiti +1% – ali i iz Kine (+4,3%), čiji se model rasta bori da ponovo uspostavi ravnotežu , i koja još uvek mora da očisti ekscese prošlosti (razvoj imovine, višak proizvodnih kapaciteta, itd.). Evropa bi, sa svoje strane, trebalo da se malo ubrza pod dejstvom očekivanog (i kome se nada) oporavka nemačke privrede, iako će rast na Starom kontinentu ostati ispod svog potencijala (+0,9%). Na kraju, slabljenje dolara i kamatnih stopa trebalo bi da daju prostora za disanje privredama u usponu koje su suočene sa ograničenjima pristupa eksternom (re) finansiranju. Ipak, ništa nije zagarantovano, a naš centralni scenario više liči na greben nego na bulevar. U pogledu inflacija, za sada, pad ostaje suštinski vezan za bazne efekte na cene energije i pad cena robe, u pozadini rebalansa potrošnje ka uslugama i normalizacije lanaca snabdevanja. Izazov u 2024. biće da se utvrdi da li je monetarno pooštravanje koje je u toku više od 18 meseci dovoljno da se postigne više od ove mehaničke dezinflacije, i da se pređe „poslednja milja“ da se inflacija vrati na 2%. Uzgon cena usluga, koje su i dalje porasle za 4-5% na godišnjem nivou, sugeriše da je bitka uveliko u toku, ali da još nije dobijena.
U svakom slučaju, osim nesreće, centralne banke neće snižavati svoje ključne stope tako brzo i agresivno kao što su ih podizale. Slično tome, malo je verovatno da će se dugoročne kamatne stope uskoro vratiti na mesto na kojem su bile u poslednjih petnaest godina. Drugim rečima, latentni sukob ciljeva u većini razvijenih zemalja između široko restriktivne monetarne politike s jedne strane i ekspanzivne fiskalne politike s druge strane, ostaće glavni izvor nestabilnosti.
Dvadeset osmo izdanje ovog priručnika pokriva sva ova pitanja i pokušava da pruži odgovore usvajanjem, kao i obično, dvostrukog geografskog i sektorskog pristupa. Želim svima da uživaju u čitanju ovog dokumenta, koji Coface objavljuje svake godine.