Parlamentarni izbori u novembru verovatno će dovesti do zakonodavne vlasti koja će biti delimično ili u potpunosti opoziciono nastrojena prema predsedniku, što povećava rizik od političkog zastoja na unutrašnjem planu. Predsednik Tramp će nastaviti da upravlja putem izvršnih uredbi i očekuje se da će biti posebno aktivan u oblastima trgovine i spoljne politike, uz rizik od dodatnih eskalacija.
Ključni podaci
- 2,1%: projektovani rast američke ekonomije u 2026. godini (1,9% u 2027.)
- 16: broj trgovinskih partnera obuhvaćenih američkom istragom o prekomernim proizvodnim kapacitetima
- 41.100 milijardi USD: nivo američkog limita javnog duga nakon povećanja u julu 2025. godine
Demokrate su favoriti za ponovno osvajanje većine u Predstavničkom domu
Samo nekoliko dana pre izbora, smatra se da demokrate imaju velike šanse da ponovo preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, gde je svih 435 mesta predmet izbora. U Senatu se bira 35 senatora, a trka će biti mnogo neizvesnija. Iako se uska demokratska većina sada čini verovatnijom, konačan ishod i dalje ostaje neizvestan.
Ka političkom zastoju
Promena kontrole nad Kongresom, ili čak samo nad Predstavničkim domom, značajno bi ograničila mogućnost Donalda Trampa da sprovede velike nove reforme tokom poslednje dve godine svog mandata. Istovremeno, čak i u slučaju osvajanja Kongresa, demokrate ne bi mogle same da usvajaju zakone, jer predsednik može staviti veto na svaki predlog zakona, osim ukoliko ne dobije dvotrećinsku podršku u oba doma Kongresa, što je malo verovatno.
Ovakav zastoj mogao bi imati konkretne posledice po američku ekonomiju. Limit javnog duga, koji je u julu 2025. godine podignut na približno 41.100 milijardi dolara, očekuje se da će biti dostignut tokom 2027. godine, što će zahtevati novo glasanje u Kongresu. Dugotrajan zastoj oko povećanja limita, iako malo verovatan zbog interesa obe stranke da ga izbegnu, mogao bi da dovede do slučajnog tehničkog bankrota države. Takav scenario mogao bi dodatno povećati prinose na američke državne obveznice, koji su već blizu 5% za desetogodišnje obveznice, i poskupeti zaduživanje kompanijama i domaćinstvima.
Tramp zadržava prednost u trgovinskoj i spoljnoj politici
Međutim, unutrašnji politički zastoj ne znači da će Trampovo predsedništvo biti neutralisano. Bela kuća će zadržati značajnu slobodu delovanja u trgovinskoj i spoljnoj politici, čak i ako demokrate osvoje većinu u oba doma Kongresa.
Glavna oblast zabrinutosti odnosi se na carinsku politiku, u kojoj Donald Tramp sada raspolaže značajnim ovlašćenjima. Trenutno se vodi istraga prema članu 301 protiv 16 velikih trgovinskih partnera¹ zbog navodnog održavanja prekomernih proizvodnih kapaciteta. Obim istrage i proizvodi koji bi mogli biti obuhvaćeni još nisu poznati. Posebnu pažnju treba posvetiti i odnosima sa Kinom, budući da „carinsko primirje“ dogovoreno u oktobru 2025. godine ističe 10. januara 2027. godine. Učestali sporovi sa Evropskom unijom (Ukrajina, digitalne usluge i Grenland) ukazuju na to da bi EU mogla biti među glavnim metama, s obzirom na to da je predsednik zapretio pokretanjem istrage kao odgovor na kaznu od 890 miliona evra koju je Evropska unija izrekla kompaniji Google.
Međuizbori bi tako mogli da proizvedu paradoksalnu situaciju: da ograniče Donalda Trampa u vođenju unutrašnje politike, a da pritom ne umanje njegov kapacitet za međunarodno delovanje u istoj meri.
Rizik stoga nije toliko u tome da Tramp bude politički paralizovan, koliko u tome da predsednik usmeri svoje napore na oblasti u kojima Kongres ima najmanji uticaj: trgovinu i spoljnu politiku.
Marcos Carias, ekonomista za Severnu Ameriku u Coface-u
1 Kina, Evropska unija, Singapur, Švajcarska, Norveška, Indonezija, Malezija, Kambodža, Tajland, Južna Koreja, Vijetnam, Tajvan, Bangladeš, Meksiko, Japan i Indija.
