Rat u Ukrajini: mnogo (velikih) gubitnika, malo (pravih) pobednika
Više od dva meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, i uprkos tome što je održano nekoliko rundi pregovora, izgledi za brzo rešavanje rata sve se manje čine verovatnim. Kako sukob eskalira, sankcije Rusiji nastavile su da se gomilaju, a Evropska unija uvela je peti talas sankcija od početka rata - uskoro i šesti. U tom kontekstu, brzo ukidanje ekonomskih sankcija i povratak na predratno stanje izgleda potpuno nemoguće, čak i ako se između Rusije i Ukrajine potpiše mirovni sporazum. Što se tiče ekonomskih posledica, revidirali smo naviše našu početnu procenu kratkoročnih troškova za globalnu privredu (objavljenu početkom marta) - na otprilike jedan procentualni bod 2022. godine.
U izrazito nepovoljnom okruženju, rat u Ukrajini imaće malo pobednika i mnogo gubitnika. Značaj zaraćenih strana - uglavnom Rusije, ali i Ukrajine i Belorusije - u proizvodnji mnogih sirovina i strah od poremećaja u snabdevanju doveli su do naglog rasta cena koje su i dalje vrlo visoke uprkos nedavnom padu nekih sirovina. Inflatorni pritisci, koji su već prisutni u većini regija, rastu, što dovodi do smanjenja raspoloživog dohotka domaćinstava i, konačno, potrošnje, budući da će trenutno teskobno okruženje i vrlo visoka neizvesnost verovatno podstaći štednju. Promenljivost i neizvesnost takođe će imati snažan uticaj na investicione odluke kompanija, čiji će se finansijski položaj takođe verovatno naglo pogoršati uprkos rekordno visokim novčanim rezervama, budući da će troškovi proizvodnje nastaviti da rastu ili ostati visoki. Uz privrede srednje i istočne Evrope, koje imaju važne privredne veze kao i značajne trgovinske tokove sa Rusijom, najviše su izložene zapadnoevropske zemlje zbog velike zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Iako će se udarni talas osećati različito i u različito vreme u različitim delovima sveta, nijedna regija neće biti spašena od uvezene inflacije, poremećaja u lancu snabdevanja i, posledično, usporavanja svetske trgovine. Stoga procenjujemo da će rat imati veliki negativan uticaj i na SAD, gde će FED biti prisiljen da poveća kamatne stope više nego što bi se očekivalo, što će imati dalekosežne posledice za ostatak sveta. Kao i kod svakog značajnog pooštravanja monetarne politike od strane FED-a, većina tržišta u nastajanju će zapravo morati da sledi njihov primer kako bi izbegli odliv kapitala i depresijaciju valute - posebno ona sa velikim deficitom tekućeg računa i/ili visokim kratkoročnim spoljnim dugom. Osim toga - i kao što smo pomenuli u našem Barometru iz jula 2021. godine - pandemija je umnogome povećala politički rizik: ovo pitanje ostaće urgentnije nego ikad, budući da će problemi sa snabdevanjem i rastuće cene hrane verovatno povećati društvenu napetost.
Vredi napomenuti da se ravnoteža rizika smanjuje kako se gomilaju suprotstavljeni činioci, posebno ponavljanje slučajeva Covid-19 u Kini, što će podstaći globalne inflatorne pritiske i poremećaje lanca snabdevanja. U takvom kontekstu, odluke s kojima se trenutno suočavaju monetarne vlasti, u okruženju koje kombinuje decenije visoke inflacije, potrebu za fiskalnim manevarskim prostorom i vrlo visok nivo javnog i privatnog duga, verovatno su jednako teške koliko i ključne.
Kako se ekonomske posledice rata u Ukrajini uveliko osećaju od druge polovine 2022. godine nadalje, to će jasno uticati na podatke o rastu BDP-a za 2022., a još više na one za 2023. i dalje - dugoročne izglede našeg sledećeg Barometra. Drugim rečima, ožiljci će verovatno biti duboki, a osim ljudskih žrtava, ekonomske posledice će se osećati još godinama nakon završetka ovog novog rata na evropskom tlu. Iako je prerano predvideti kako će se svetska ekonomija transformisati nakon uzastopnih šokova s početka 2020. godine, naša percepcija od početka pandemije još uvek vredi: svet se promenio i ništa neće biti onako kako je bilo ranije.
Preuzmite publikaciju
