Coface Barometar poslovnog rizika za poslednji kvartal 2020 - neravnomeran oporavak
Godinu dana nakon izbijanja pandemije izazvane virusom kovid-19 i najveće svetske recesije od kraja Drugog svetskog rata, Coface procenjuje da bi prosečna stopa svetskog ekonomskog rasta u 2021. god. mogla dostići +4.3% dok bi obim svetskog tržišnog rasta mogao porasti za +6,7% (u odnosu na -5,2% iz 2020. godine). Ova predviđanja su zasnovana na pretpostavci da će velike, zrele svetske ekonomije do početka leta biti u stanju da vakcinišu najmanje 60% svog stanovništva. To bi za posledicu imalo stvaranje imuniteta krda koji bi zaista mogao da označi kraj naizmeničnih ciklusa rada i prestanka rada, tj. uzastopnih perioda ograničavanja privrednih aktivnosti koji nanose štetu ekonomiji. Smanjenje procenta kompanija ugašenih tokom 2020. god. u svim delovima sveta (-12% na svetskom nivou, -22% u evrozoni, -19% u azijsko-pacifičkoj regiji i -3% u Severnoj Americi), se može pripisati državnim paketima pomoći koji će, ako budu nastavljeni, omogućiti mnogim kompanijama da prežive tekuću godinu. Ipak, uprkos doprinosu raznih vidova državne pomoći, Coface očekuje da će ekonomski potres koji se osetio tokom 2020. god. dovesti do porasta broja kompanija koje će u 2022. god. postati nelikvidne, naročito u Španiji (16%, u odnosu na 2019. godinu), Francuskoj (13%), Italiji (9%) i Nemačkoj (6%).
U svom poslednjem Barometru poslovnog rizika, kompanija Coface predviđa neravnomeran privredni oporavak zemalja.
Velike nejednakosti između zemalja.
Iako privredni rezultati koje su postigle Kina i druge azijske ekonomije (npr. Tajvan, čija se ocena poslovnog rizika za zemlju podiže) podstiču rast svetske privrede, velike zrele ekonomije se do kraja tekuće godine neće vratiti na nivo BDP-a koji su imale pre nastanka krize. Zemljama sa tog spiska čija privreda u velikoj meri zavisi od uslužnih delatnosti (kao što su Španija i Velika Britanija), kao i zemljama koje u procesu vakcinacije zaostaju za drugim, će biti potrebno više vremena za ekonomski oporavak.
Nejednakosti između privrednih sektora.
Od 23 sektora u kojima je u ovom tromesečju zabeležen rast, gotovo polovina njih je direktno povezana sa automobilskim sektorom, čiji rast u drugoj polovini 2020. god. predstavlja prijatno iznenađenje. Slede ga građevinski i hemijski sektor. Ono što pak ne iznenađuje je činjenica da će veliki broj uslužnih delatnosti nastaviti da u dužem periodu trpi posledice pandemije: transportni sektor je najugroženiji sa 9 negativnih korekcija procene poslovnog rizika.
Uvećane nejednakosti u pogledu zarada između različitih zemalja.
Broj izgubljenih radnih mesta je u populaciji radnika sa najnižim radnim kvalifikacijama, mladih ljudi i žena veći nego u ostatku radne populacije dok je poslednja kategorija radnika najzastupljenija u onim privrednim sektorima koji su podneli najveći teret recesije. Osim toga, slučajevi zabeleženi u prethodnim pandemijama u 21. veku ukazuju da će pomenuti porast nejednakosti u nivou zarada potrajati i prouzrokovati dodatne socijalne nemire, koji se u proseku dešavaju godinu dana nakon izbijanja pandemije.
Odmah preuzmite integralnu verziju Barometra poslovnog rizika za poslednji kvartal prethodne godine!
Preuzmite publikaciju
