Paradoks korporativnih nesolventnosti u Evropi: Čudo i opsena
Ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID-19 najavila je velike poslovne neuspehe i nesolventnosti u Francuskoj i širom evrozone u celini. Ali, 2020. godine, čak i ako stvarni uticaj krize COVID-19 ostane neizvestan, broj nelikvidnosti zapravo pao u svim glavnim evropskim ekonomijama. Prema istraživanju kompanije Coface, vodećeg igrača u kreditnom osiguranju, jaz između očekivanog pogoršanja finansijskog zdravlja kompanija i broja nesolventnosti sugeriše da postoji veliki broj "skrivenih nesolventnosti" koje su odložene, a ne sprečene. To ukazuje na to da je i u Francuskoj i u Evropi veliki broj neodrživih kompanija čiji je neuspeh samo pitanje vremena.
SLIČAN TREND U GLAVNIM ZEMLJAMA EUROZONE
U Francuskoj sudbina 22.000 kompanija ostaje nerešena: očekuje se da će se ove "skrivene nesolventnosti" postepeno ostvariti od sada do 2022. godine. Coface procenjuje broj skrivenih nesolventnosti na 8.600 u građevinskom sektoru, 1.800 u maloprodaji, 1.500 u proizvodnji, 1.200 u sektoru poslovnh usluga i 800 u transportu. Do sada, iako je ekonomska kriza nejednako uticala na sektore, broj nelikvidnosti je opao u svim sektorima, uključujući i one koji su u zastoju nekoliko meseci. Slično tome, sve francuske regije zabeležile su očigledan pad u broju nelikvidnosti u 2020. godini, u rasponu od 34% u Bretanji do 49% na Korzici.U Francuskoj, bez državnog Fonda solidarnosti, operativni rezultat sektora ugostiteljstva i ugostiteljstva smanjio bi se za oko 109%, umesto 17% primećeno je u rezultatima kompanije Coface.Uticaj nesolventnosti na gubitak posla ipak je ograničen na 126.000, što je najniži nivo od 2006. godine.
U Nemačkoj, Coface procenjuje da je broj skrivenih insolventnosti 21% ispod nivoa iz 2019. godine (na oko 3.950 insolventnosti). Na početku pandemije, Coface je očekivao da će nesolventnosti porasti za 9% tokom 2020. godine, ali su na kraju opale za 15%. Do ovog rezultata delimično dolazi zbog toga što je nemačka vlada privremeno nametnula moratorijum na postupak zbog insolventnosti kako bi podsticajnim merama dala vremena da preduzmu efekat. Međutim, nemački metalni i automobilski sektor, koji su bili u recesiji još pre pandemije, zabeležili su porast nelikvidnosti u poređenju sa 2019. godinom.
U Španiji su se pokazali efikasnim. Na primer, u maloprodajnom sektoru, simulacije Coface-a pokazuju da su mere sprečavanja ograničile pad dobiti na -26% u drugom kvartalu, u poređenju sa -67% da nisu uspostavljene. Ove mere ipak nisu uspele da spreče meteorski porast nesolventnosti u turističkom sektoru, što je 90% više u odnosu na prethodnu godinu u drugoj polovini 2020. U svetu se procenjuje da će španske skrivene nelikvidnosti biti oko 1.600 (34% njihovog nivoa iz 2019. godine).
U Italiji Coface procenjuje veličinu skrivenih insolventnosti na oko 39% njihovog nivoa iz 2019. (ili 4.100 insolventnosti). Prema proračunima kompanije Coface, međutim, nesolventnost je trebalo da se poveća za 7%.
ZABRINJAVAJUĆI IZGLEDI
Ne očekuje se da će se sve skrivene insolventnosti manifestovati 2021. godine. Kontinuitet moratorijuma na insolventnost, mere pomoći i podrška banaka će biti presudni. Proces "nadoknađivanja" nelikvidnosti od 2021. godine nadalje direktno će biti u korelaciji sa stopom po kojoj se restriktivne mere završavaju, a koja će zauzvrat biti određena brzinom uvođenja vakcinacije. Ovaj proces će takođe zavisiti od spremnosti država da nastave da pružaju podršku, posebno jer će velika većina kompanija početi da vraća državne zajmove tek od 2022. godine (kao što je slučaj u Francuskoj, na primer).
Preuzmite publikaciju
