Recesija, inflacija, Ukrajina, Kina, monetarna politika... Kako je 2023. godinu sagledao Jean-Christophe Caffet, glavni ekonomista kompanije Coface?

Wansquare je pitao grupu ekonomista i poslovnih lidera za njihove prognoze za 2023. Evo šta je rekao naš glavni ekonomista Jean-Christophe Caffet.

Kakvi su izgledi po Vašem mišljenju za globalni ekonomiju? Da li ste razvili nekoliko scenarija u zavisnosti od toga kako se rat u Ukrajini razvija?

Posledice rata u Ukrajini su teške i, u principu, trajne. Međutim, trebalo im je više vremena nego što se prvobitno očekivalo da utiču na globalni ekonomski rast, uprkos ubrzanju inflacije izazvanom naglim rastom cena roba, posebno energenata. Sa izuzetkom Kine, 2022. će stoga biti mnogo bolja nego što smo se plašili u danima nakon invazije Ukrajine. Postoje tri glavna razloga za ovo neslaganje, ako ne u predviđanju, onda barem u vremenu procenjenih efekata sukoba: oporavak nakon pandemije koji je još uvek aktuelan i brzo ponovno otvaranje mnogih ekonomija nakon talasa Omikrona; kvazi-kontinuirano slabljenje, od tada pa nadalje, poremećaja globalnih lanaca vrednosti, uprkos kineskim ograničenjima u drugom kvartalu; i snažne uštede agenata, posebno domaćinstava - sa rezervama akumuliranim tokom pandemije koje deluju kao zaštita od šokova.
 
Hitne mere preduzete za rešavanje energetske krize, posebno u Evropi, takođe su odigrale svoju ulogu u očuvanju aktivnosti i, donekle, društvene stabilnosti. Ali svi ovi elementi ne mogu da traju zauvek, a izgledi za 2023. godinu su, u najmanju ruku, sumorni, bez obzira na to kako se razvija sukob u Ukrajini. Očekujemo da će globalni rast sledeće godine biti ispod 2%, u poređenju sa prosekom od više od 3,0% u poslednjih deset godina.
 

Da li je recesija u Evropi neizbežna u narednim mesecima? Kakva je situacija u Francuskoj?

Recesija u Evropi izgleda sasvim moguća, ako ne i vrlo verovatna, na prelomu godine. U stvari, verovatno smo već u recesiji, sudeći po najnovijim dostupnim statistikama i nedavno objavljenim vodećim indikatorima.
 
Ipak, trebalo bi da izbegnemo oštru kontrakciju aktivnosti, sa rastom tek neznatno negativnim u četvrtom kvartalu 2022. i prvom kvartalu 2023. Ukratko, izbegnut je najgori scenario ozbiljne recesije usled nedostatka fizičke energije. Zahvaljujući masovnoj kupovini tečnog prirodnog gasa (LNG) tokom cele godine i posebno toplim temperaturama tokom jeseni. To je omogućilo Evropi da uđe u zimu sa visokim zalihama prirodnog gasa i da vidi kako se njeni izgledi razvedravaju u vrlo kratkom roku. Isto važi i za Francusku, koja bi trebalo da bude relativno manje pogođena od svojih većih suseda ukoliko bi se situacija naglo pogoršala, zbog manje zavisnosti od prirodnog gasa, s jedne strane, i njene ograničenije industrijske baze s druge.
 

Da li treba da brinemo o razdvajanju između SAD i Evrozone?

Kratkoročno, odnosno u periodu od 9-12 meseci, ne možemo zaista govoriti o razdvajanju između SAD i evrozone.. Obe ekonomije će zaista usporiti značajno i istovremeno. Ne može se isključiti recesija ni u Sjedinjenim Državama iako očekujemo da će rast biti znatno veći nego u evrozoni tokom cele 2023. godine. Dugoročno, međutim, moramo biti zabrinuti zbog razdvajanja dve valutne zone zbog svih razloga koji su postojali pre sadašnje krize i koji su ostali (demografija, inovacije, produktivnost, itd.), kojima sada moramo dodati razliku koja je u principu održiva u smislu cena energije, pa čak i pristupa resursima. Ako se vlasti sa obe strane Atlantika ne pozabave problemom, ovo razdvajanje će imati ogromne reperkusije na globalnu (geo)političku, ekonomsku i finansijsku ravnotežu.
 

Da li Vas zabrinjava kinesko ekonomsko usporavanje?

Jedna od glavnih neizvesnosti za 2023. odnosi se na kinesku makroekonomiju. Većinsko gledište, koje se više vodi pretpostavkom nego čistim ubeđenjem, jeste da će se kineska ekonomija snažno oporaviti kada se trenutni bum završi. Ali izazovi sa kojima se suočava kineska privreda su brojni, među kojima je kratkoročno i kriza u njenom sektoru nekretnina - koja neće biti rešena merama koje su vlasti nedavno najavile. Ono što me više brine je scenario snažnog kineskog oporavka u drugoj polovini godine, jer bi to znatno zakomplikovalo obnovu evropskih zaliha prirodnog gasa. Ne zaboravimo da je ovo ove godine znatno olakšano padom kineske kupovine LNG-a od oko četvrtine. Jedna je stvar graditi terminale za regasifikaciju u Evropi, ali je sasvim druga pokrenuti nove kapacitete za tečenje: u takvom scenariju, oni koji budu pušteni u rad 2023. godine očigledno neće biti dovoljni da zadovolje svu potražnju…
 

Da li je trenutna inflacija, odakle god da dolazi (sirovine, višestruke nestašice, povećanja plata), prešla vrhunac?

Inflacija je dostigla vrhunac u SAD, gde je već nekoliko meseci u padu. Isto će verovatno važiti i u Evropi, gde se očekuje značajan pad inflacije u prvoj polovini godine, iz jednostavnih aritmetičkih razloga - baznih efekata posebno na energiju. Konačno, situacija je više pomešana u zemljama u razvoju, što je često slučaj.
 
Sada nije pitanje da li će inflacija pasti, već u kojoj meri. Izuzimajući energente i svežu hranu, takozvana bazna inflacija ne opada, ili barem neznatno. S obzirom na evoluciju plata - doduše negativnu u realnom iznosu - i usporavanje produktivnosti, male su šanse da će se inflacija vratiti na target do kraja 2023. Osim ako, naravno, globalna ekonomija ne ode u recesiju i cene roba padaju sa njom, što nije naš centralni scenario. Naprotiv, mogli bismo da vidimo oporavak inflacije u drugoj polovini godine, sa značajnim posledicama na vođenje monetarne politike.
 

Kakav će uticaj monetarna politika centralnih banaka imati na realnu ekonomiju i finansijska tržišta 2023. godine?

Kašnjenja u prenošenju monetarne politike na realnu ekonomiju su takva da se efekti zaoštravanja u 2022. godini najvećim delom tek vide. Zbog toga će centralne banke sledeće godine sigurno pauzirati, odnosno značajno usporiti tempo monetarnog zaoštravanja, što je nezabeleženo u poslednjih 40 godina. To ne znači da će oni ostati neaktivni i/ili da neće imati uticaja ni na realnu ekonomiju ni na finansijska tržišta, već da je njihov uticaj na realnu ekonomiju u funkciji onoga što su već uradili, a u pogledu finansijskih tržišta zavisiće od toga šta rade - a samim tim i od evolucije inflacije.