POLITIČKI I EKOLOŠKI RIZICI SU GLAVNA PRETNJA SA KOJOM SE KOMPANIJE SUOČAVAJU U 2020.GODINI

Dok Coface pokreće izdanje Priručnika o rizicima za zemlje i sektore za 2020. godinu, glavni ekonomista Julien Marcilly  predstavlja glavne pretnje globalnoj ekonomiji 2020. godine na konferenciji o riziku zemalja u Parizu.

TRGOVINSKI SPORAZUM IZMEĐU SAD I KINE NEĆE BITI DOVOLJAN DA OSVEŽI MEĐUNARODNU TRGOVINU

Budući da je 2019. obeležena rastom protekcionističke retorike (više od 1000 mera sprovedeno širom sveta) i prvim padom globalne trgovine u deset godina, Coface očekuje da će međunarodna trgovina porasti za samo 0,8% u 2020. Malo je verovatno da će sporazum o trgovinskom primirju između Sjedinjenih Država i Kine da povrati korporativno poverenje ili značajno poveća industrijsku i svetsku trgovinu, a posebno jer samo 23% protekcionističkih mera preduzetih između 2017. i 2019. utiče na Sjedinjene Države ili Kinu. Rast protekcionizma je, dakle, globalni i trajni trend kojem će kompanije morati da se prilagode.

Globalni rast, koji se već smanjio za 0,75 pp prošle godine zbog ovih trgovinskih nesigurnosti, ne očekuje se da se oporavi ove godine: 2,4% nakon 2,5% u 2019. Coface očekuje da će se nelikvidnosti preduzeća povećati za 80% od broja zemalja za koje su prognoze izdate ove godine, uključujućiSjedinjene Države(+ 3% u 2020. godini),Ujedinjeno Kraljevstvo(+ 3% 2020. godine, nakon kumulativnog povećanja za 17% od referenduma u junu 2016. godine),Nemačku(+ 2%) iFrancusku(+1) %). Sve u svemu, Coface predviđa porast nelikvidnosti u svetu za 2%, u skladu sa 2019. godinom.

SEKTORI: METALOPRERAĐIVAČKI OSLABLJEN; GRAĐEVINSKI U DOBROM STANJU

Nepoznanice vezane za protekcionističko okruženje takođe doprinose volatilnosti cena robe, posebno u poljoprivredi, metaloprerađivačkoj i naftnoj industriji. Prema Coface-ovim modelima za prognozu, cene čelika će nastaviti da padaju tokom narednih šest meseci, sankcionišući kompanije u tom sektoru, naročito pošto se očekuje da će rast uKini- koji predstavlja polovinu svetske potražnje za čelikom - ove godine da dostigne samo 5,8%. Zbog toga je procena rizika metaloprerađivačkog sektora smanjena u pet zemalja, uključujućiSjedinjene DržaveiItaliju. Štaviše, održiv nizak nivo cena nafte, uprkos geopolitičkim nesigurnostima (60 USD po barelu brenta u proseku 2020. godine nakon 64 USD 2019.), nanee štetu nekim zaduženim proizvođačima, posebno u Sjedinjenim Državama.

S druge strane,građevinskisektor ima koristi od ekspanzionističke monetarne politike: ocena ovog sektora poboljšana je u 4 zemlje (uključujućiBraziliTursku). Ukupno je Coface smanjio ocene za 22 i povećao za 8 sektora u ovom kvartalu, odražavajući značajno povećanje rizika za ekonomiju.

2020.GODINE KOMPANIJE ĆE SEUGLAVNOM SUOČITI SA NEEKONOMSKIM RIZICIMA

Krajem 2019. godine širom sveta došlo je do porasta „problematičnih mesta“ socijalne tenzije, sa različitim nivoima intenziteta. Ovaj trend koji se odvija u pozadini predvideo je Coface indeks političkog rizika, objavljen početkom 2019. godine, u trenutku najvišeg ikad zabeleženog nivoa. U 2020. godini, ovaj pokazatelj predviđa visok nivo socijalnog rizika u nekoliko zemalja Afrike, Bliskog Istoka, Centralne Azije, pa čak i Rusije.

Od 2019. godine socijalno nezadovoljstvo izražava se i u sve većim zahtevima za zaštitom životne sredine. Rizici zaštite životne sredine imaju širok spektar dejstva na korporativni kredit: veća učestalost fizičkih rizika (elementarne nepogode koje proističu iz klimatskih promena), ali i tranzicioni rizik (novi i strožiji propisi, promene u potrošačkim standardima). Za ovo poslednje, efekti strožijih propisa protiv zagađenja naautomobilskisektor uIndijiili naglobalno slanje robemoraju biti praćeni ove godine. Coface posvećuje veliku pažnju analizi ove dve kategorije rizika po životnu sredinu.

EKONOMIJE U NASTAJANJU: SUVERENI RIZIK PONOVO JE U CENTRU PAŽNJE

Rast ekonomija u nastajanju trebalo bi da se malo ubrza ove godine (3,9% u odnosu na 3,5% u 2019. godini). Međutim, javni dug je dostigao istorijski visok nivo za ove zemlje i raste u svim regionima osim Centralne i Istočne Evrope. U Latinskoj Americi nivo zaduženosti je viši nego na kraju devedesetih godina prošlog veka, što je bilo razdoblje obeleženo ponavljajućom dužničkom krizom.U Africi je javni dug blizu nivoa koji je primećen pre petnaest godina: period otpisa duga od strane međunarodnih i bilateralnih donatora. Za kompanije u ovim regionima to znači da će ove godine verovatno da se povećavaju dugovi vlade i velikih državnih preduzeća (DP). Jedina dobra vest je da je struktura suverenog duga zemalja u razvoju generalno povoljnija nego pre dvadeset godina, budući da je 80% od toga je sada denominirano u lokalnoj valuti.

U ovom delikatnom i nestabilnom okruženju gde se ekonomije suočavaju sa čeonim vetrom, 4 ocene zemalja su smanjene (Kolumbija,Čile,Burkina-FasoiGvineja), dok je 6 povećano (Turska,Senegal,Madagaskar,Nepal,MaldiviiParagvaj).