Srednjoročni i dugoročni učinci rata u Ukrajini na globalne sektore: šta je sa njihovom otpornošću
Svih trinaest[1] sektora koje prati Coface i dalje će biti pod uticajem rata u Ukrajini, direktno i indirektno, srednjoročno i dugoročno. Postojaće razlike između kompanija u samim sektorima zbog njihovog različitog položaja u lancu snabdevanja ili geografskog položaja. Očekuje se da će većina sektora raditi u uslovima visokih cena robe i poremećaja u snabdevanju, što će rat samo pogoršati. To se posebno odnosi na ionako visoke cene nafte - one će od sada verovatno biti podstaknute zabranom uvoza ruske nafte, koju je prošle nedelje objavila Evropska komisija[2] - kao i na žitarice (budući da su Ukrajina, Rusija i Belorusija važni proizvođači žitarica). S obzirom na trenutne poremećaje u snabdevanju poluprovodnika i još uvek prisutnih posledica pandemije Covid-19, o čemu svedoči i nedavno zatvaranje luke u Šangaju, možemo zaključiti da što duže rat bude trajao, to ćemo verovatnije svedočiti šoku tražnje, pogoršavajući ionako nepovoljne globalne uslove.
Najviše će biti pogođeni ciklični i energetski najintenzivniji sektori, kao što su petrohemijski[3] transportni, automobilski, papirni, tekstilni i poljoprivredno-prehrambeni. Coface veruje da će se sektori medija (ICT[4] segment), specijalnih hemikalija i farmaceutskih proizvoda pokazati kao najotporniji.
Inflacioni pritisci i energetski šok posebno će uticati na ciklične i energetski intenzivne sektore, uz značajne razlike među regionima
Svi industrijski sektori biće pogođeni, ali oni najcikličniji i energetski najintenzivniji, poput petrohemije, transporta, papira i tekstila i odeće. Sve ove sektore karakteriše cikličnost, a osim toga iza njih su godine borbe s tehnološkim inovacijama, sve zahtevnijim ekološkim zakonodavstvom i promenama u preferencijama potrošača. Na primer, sektor papira suočava se s izazovima jačanja digitalizacije globalne privrede i korišćenja društvenih mreža.
U budućnosti će novi šokovi verovatno najviše pogoditi sektore koji su već pre krize bili u problemima. Dobar primer na globalnom nivou su tekstilni i automobilski sektor.
Koliko će se sve to ipak odraziti na trgovinu na malo pokazaće se dugoročno. Nova, ratna situacija povećava neizvesnost što će verovatno dodatno narušiti poverenje potrošača. Bez obzira na sve, uticaj na trgovinu na malo mogao bi biti relativno slab zbog nekih amortizera koje uvode posebno razvijene privrede, poput finansijske pomoći za nabavku hrane za najugroženije slojeve stanovništva ili subvencionisanih cena energenata u Evropi.
Očekujemo da će prometni sektor, koji je uopšteno energetski intenzivan, verovatno biti pogođen visokim cenama nafte, ali njegovi podsektori neće svi jednako trpeti, jer će ih šok zateći u različitim finansijskim uslovima. Ilustrujemo to rezultatima za prvo tromesečje 2022. godine: dok je pomorski promet zabeležio dobit od 28% prihoda od prodaje, vazdušni promet zabeležio je gubitak od 11% prihoda od prodaje.
Coface predviđa da će unutar sektora postojati velike razlike između industrija/preduzeća zavisno od toga gde se nalaze u lancu snabdevanja - uzvodno ili nizvodno. Geografska i operativna dinamika unutar sektora i njihova struktura takođe će igrati svoju ulogu u tome koliko će velike biti posledice rata.
Globalni poljoprivredni sektor verovatno će i dalje biti među onima koji su najviše pogođeni, što može dovesti do socio-političkih rizika
Poljoprivredno-prehrambeni sektor ima izuzetno važne dimenzije pa će njegov uspeh u borbi s izazovima kao što su visoke cene hrane i sirovina (posebno đubriva) biti ključan, jer je globalna sigurnost hrane, a time i politička stabilnost, ugrožena. Visoke cene energenata povećavaju ulazne troškove poljoprivredne proizvodnje, čime se smanjuje dobit poljoprivrednika. Poljoprivredno-prehrambeni sektor takođe je osetljiv na razne strukturne faktore, od bioloških rizika do klimatskih promena. Drugo se vidi, na primer, po velikim vrućinama i posledičnoj suši koje od početka godine vladaju raznim delovima sveta (Rog Afrike, Indija, itd.) kao i velikim požarima (kao što je Meksiko, SAD, ...).
Očekuju se značajne promene u sektorima i navikama potrošača
Coface dugoročno očekuje prilagođavanje navika potrošača i preduzeća (ušteda energije, zamena pšeničnog brašna alternativnim proizvodima) kao i promene u organizaciji lanca snabdevanja što će sigurno uticati na globalne lance snabdevanja. Na primer, ključne železničke teretne rute između Evrope i Kine već se kreću iz Rusije prema srednjoazijskom koridoru. Poput krize izazvane koronavirusom, ovaj će novi šok verovatno ubrzati temeljnu transformaciju organizacije lanca snabdevanja i potrošačkih navika.
Neki sektori verovatno će se pokazati kao otporniji
Kontraciklični i istovremeno vrlo inovativni sektori, u kojima su potrebna velika ulaganja u istraživanje i razvoj, verovatno će se ponovo pokazati kao najotporniji, čak i u slučaju mogućih novih šokova.
Iako se zdravstvena kriza zbog covida donekle smirila u nekim delovima sveta, daleko smo od toga da je sa njom gotovo. Farmaceutski sektor bi stoga trebalo da nastavi s dobrim finansijskim rezultatima.
Među različitim ICT segmentima verovatno će se kao najotporniji pokazati mediji, jer su korisnici i pre krize ulagali u opremu potrebnu za korišćenje tih usluga, što znači da ih poremećaji u lancima snabdevanja ne pogađaju. Osim toga, te su usluge i dalje potrebne i mogu se koristiti na daljinu. Dakle, u segmentu nema fizičkih i geografskih barijera kakve postoje u teretnom prometu.
Očekuje se da će podsegment specijalnih hemikalija, posebno kompanije na tržištu usluga i proizvoda koji se odnose na lepotu, parfeme i arome, ostati otporan, za razliku od drugih industrija u sektoru, uključujući one povezane s bojama i lakovima, koje snabdevaju vrlo cikličnu automobilsku industriju – sektor s lošim izgledima.
Prethodno navedene tri inustrije (mediji, specijalne hemikalije i farmaceutski proizvodi) imaju nekoliko zajedničkih karakteristika uključujući i kontracikličnost, a njihovi proizvodi i dominantna tržišta koncentrisani su u određenim delovima sveta. Tu su i visokotehnološke i inovativne industrijske aktivnosti gde se novi igrači suočavaju s velikim barijerama ulaska.
Preuzmite publikaciju
-----
1 - Metodologija procene rizika Coface sektora uključuje 13 sektora: poljoprivredno-prehrambeni, automobilski, hemijski, građevinski, energetski, informacione i komunikacione tehnologije, metali, papir, farmaceutski proizvodi, maloprodaja, tekstil-odeća, transport, drvo.
2 - Kao deo nove runde sankcija Rusiji. Planirano je da se ova zabrana postupno sprovodi do kraja godine.
3 - U Coface metodologiji procene rizika sektora, sektor hemikalija sastoji se od 3 podsegmenta: petrohemija, specijalne hemikalije i đubriva.
4 - Coface sektorska metodologija procene rizika za sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) uključuje nekoliko segmenata: telekomunikacije, elektroniku, medijski segment i poslednji koji se sastoji od računara, softvera i IT opreme.
