Kina će nastaviti da širi svoju ulogu kao glavna destinacija izvoza latinske amerike na račun SAD-a
Trgovinski odnos između Kine i Latinske Amerike značajno se proširio u poslednje dve decenije, postepeno se izdvajajući u odnosu na odnose SAD i Latinske Amerike. Razlozi za ovaj održivi trend kreću se od razlike u stopama rasta uočene u dve najveće svetske ekonomije do trgovinskih politika koje su poslednjih godina sprovodile vlade SAD-a i Kine.
Gledajući unapred i uzimajući u obzir šest najvećih latinoameričkih ekonomija (Argentina, Brazil, Čile, Kolumbija, Ekvador i Peru - isključujući Meksiko [1]) kao grupu, Coface uočava da se očekuje da će stope rasta inostrane prodaje ovih zemalja premašiti domaće proširenje potražnje. Zaista, oporavak aktivnosti u regionu trebao bi biti niži od globalnog prosečnog oporavka, tačnije niži od oporavka Kine i SAD -a. Zbog toga bi prodaja u Kini i SAD -u 2021. trebala ostvariti sjajne performanse. Što se tiče značaja za izvoz Latinske Amerike, Kina bi trebala nastaviti da jača u odnosu na SAD.
"Izvoz Latinske Amerike u Kinu i SAD je slabo diverzifikovan u celini i veoma zavisi od robe. Ova dinamika je još jača za trgovinu sa Kinom. Porast cena robe jasan je vetar u leđa za region Latinske Amerike jer koristi većini zemalja", komentariše Patricia Krause, ekonomistica u Cofaceu.
Kina je uhvatila priključak sa sad, kao glavno tržište izvozne robe iz lat. Ametike, koja se još jasno razlikuju
Kina je 2010. pretekla SAD kao glavno izvozno tržište za izvoz grupe. Značaj azijskog giganta nastavio je da jača čak i nakon okončanja bonanze cena robe u 2014. godini, dok je američki doprinos njihovom izvozu ostao prilično stabilan od 2010. do 2019. godine. Što se tiče Sjedinjenih Država, njihov zaostali udeo može se pripisati nedostatku interesa za ulaženje u trgovinske odnose sa Latinskom Amerikom, koji je postao očigledno izraženiji tokom mandata Donalda Trumpa (2017-2021) kao fokus njegove administracije na smanjenje SAD trgovinski deficit sa Meksikom i Kinom, kao i sveukupni nedostatak angažovanja u regionu, stvorili su prostor koji je Kina popunila. Konačno, trgovinsko rat između SAD-a i Kine pod Trumpom takođe je izazvao transformaciju nekih „izvoznih puteva“ globalnog poljoprivredno-prehrambenog sektora, što je dovelo do koristi latinoameričkim proizvođačima, poput Brazila, na štetu američkih proizvođača. Trenutno SAD imaju trgovinske ugovore sa Čileom, Kolombijom i Peruom, dok Kina ima sporazume sa Čileom i Peruom. Argentina, Brazil i Ekvador nemaju široke sporazume ni sa jednim od ova dva giganta.
Težina izvoza robe u BDP-u se razlikuje među šest odabranih zemalja Latinske Amerike. U 2020. godini Čile je zabeležio najveće učešće izvoza u BDP-u (29%), zatim Peru (21%), Ekvador (20%), Brazil (15%), Argentina (14%) i Kolumbija (11%).
Štaviše, rangiranje SAD-a i Kine u stranoj prodaji variraju od zemlje do zemlje. Kina je glavno tržište za Brazil, Čile i Peru, dok su SAD glavno izvozno odredište za Kolumbiju i Ekvador. Što se tiče Argentine, Brazil je glavni kupac robe, a zatim sledi Evropska unija (EU), Kina, a zatim i SAD. Osim toga, u Brazilu, Kolumbiji i Ekvadoru, EU je takođe druga glavna izvozna destinacija, pri čemu su SAD treće u prvoj zemlji, a Kina u poslednje dve. Takođe je bitno napomenuti da SAD i Kina zajedno prihvataju preko 50% prodaje Čilea u inostranstvu i više od 40% izvoza Brazila i Perua. Zapravo, izvoz u SAD i Kinu nadmašuje intraregionalnu trgovinu.
Sastav izvoza Latinske Amerike u Kinu i SAD generalno je slabo diverzifikovan i veoma zavisi od robe. Ova dinamika je još jača za trgovinu sa Kinom. Sveukupno, izvoz metala (40%), poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (35%) i energije (18%) čini 93% inostrane prodaje šest zemalja u Kinu. Izvoz u Kinu je uglavnom koncentrisan u poljoprivredno-prehrambenoj industriji u Argentini i Ekvadoru, metalima u Čileu i Peruu i energijom u Kolumbiji. Takođe postoji rasprostranjenost iste tri robne grupe u odnosu na SAD, iako je ta zavisnost relativno niža (72%).
Latinska Amerika nije bila imuna na uticaj krize COVID-a na globalnu spoljnu trgovinu. Šest zemalja je zabeležilo pad ukupnog izvoza od 8% YoY u 2020. godini. Prošle godine je izvoz u SAD generalno bio više pogođen nego u Kinu. Dok je prvi pao za 19% YoY, drugi je porastao za 4%. Jača otpornost izvoza u Kinu objašnjava se činjenicom da se njena ekonomija oporavila brže od SAD -a. Štaviše, robe koja se izvozi takođe je igrala važnu ulogu, poput velike prevalencije poljoprivrednog izvoza u Kinu. Potražnja za hranom, kao osnovnim dobrom, pokazala se otpornom ili se čak povećala tokom krize.
Kina će održati svoj položaj za izvoz latinske amerike; nema značajne promene izvozne korpe na vidiku
Očekuje se da će 2021. izvozna prodaja latinoameričkih zemalja nadmašiti njihovo domaće tržište. Odložena vakcinacija protiv COVID-a u regionu, kao i duže vreme potrebno za značajno poravnavanje krive novih slučajeva i smrti od virusa, omeli su potpuni ekonomski oporavak u odnosu na druga tržišta. U stvari, Coface očekuje da će prosečna stopa rasta u Latinskoj Americi 2021. godine iznositi 5,2% - u poređenju sa stopama SAD -a i Kine, koje bi se u istom periodu povećale za 6,5% i 7,5%.
Štaviše, povećanje međunarodnih cena robe koje je primećeno ove godine takođe predstavlja zaostatak za region kao velikog neto izvoznika. Na primer, prosečne cene rude gvožđa, bakra i soje premašile su godišnje rekordne nivoe u periodu od januara do kraja septembra 2021. Ova konjunktura je dobra za Brazil, drugog najvećeg svetskog proizvođača gvožđa. Što se tiče bakra, trenutni nivoi cena (4% iznad rekorda iz 2011.) idu u korist Čileu i Peruu, kao vodećim i 2. najvećim svetskim proizvođačima. Što se tiče poljoprivrede, rekordni nivoi cena prvenstveno idu u korist Brazilu i Argentini.
Kina bi trebalo da zadrži svoju ulogu glavnog odredišta za izvoz Latinske Amerike u odnosu na SAD. Dok dolazak predsednika Bajdena u Belu kuću ublažava oštru anti-trgovinsku retoriku viđenu tokom Trampovog mandata, malo je verovatno da će staviti naglasak na produbljivanje trgovinskih odnosa ili traženje novih trgovinski ugovori. Mnogo je verovatnije da će se nova američka administracija usredsrediti na suočavanje sa trenutnim snažnim migracionim tokovima iz Gvatemale, El Salvadora i Hondurasa, te na implementaciju trgovinskog sporazuma USMCA sa Meksikom i Kanadom. Međutim, važno je napomenuti da prelazak azijskog giganta ka modelu rasta orijentisanom na potrošnju na račun investicija i izvoza, koji je ojačao poslednjih godina, zahteva manje robe u celini.
Gledajući unapred, različite performanse među robama trebale bi da se nastave, pri čemu će globalna zelena agenda dobiti na zamahu i zahtevaće više bakra, litijuma... Ovo predviđanje osvetljava izglede za tržište bakra, pa otuda i vetar u leđa za Čile i Peru. Bez obzira na to, političko okruženje u ove dvije zemlje moglo bi umanjiti dobitke za rudarske kompanije na lokalnom nivou. Trenutne visoke međunarodne cene i snažne društvene tenzije koje su posebno izazvane krizom COVID-a, doprinele su naglašavanju rasprave o povećanju autorskih prava u obe zemlje.
Preuzmite publikaciju
-----
[1] Meksiko nije uključen jer istorijski ima čvrste trgovinske odnose sa SAD -om, potkrepljene njihovom geografskom blizinom i trgovinskim sporazumom NAFTA, koji je stupio na snagu 1994. godine, a na kraju ga je zamenio USMCA u julu 2020.
