Od prevelikog pesimizma do prevelikog optimizma - Coface Barometar Q4 2022.

2023. godina počinje s dobrim makroekonomskim vestima. Prvo, Evropa je uspela da izbegne recesiju koja se dugo vremena činila neizbežnom. Povećanje efikasnosti i usporavanje aktivnosti dovelo je do izrazitog smanjenja cena energije, a time i do dobrodošlog usporavanja inflacije. Konačno, izgledi za oporavak Kine u drugoj polovini godine, iako vrlo neizvestan, daje nadu za globalnu ekonomiju. To je bilo dovoljno da finansijska tržišta polude, podstaknuta činjenicom da je najgori scenario trenutno pod kontrolom.
 
Uglavnom, slažemo se s tim, ali ne trebamo sebi dozvoliti preveliko zadovoljstvo. Izazovi s kojima se globalna ekonomija suočila prošle godine i dalje ostaju prisutni, a višestruka kriza koju proživljavamo neće nestati: geopolitička fragmentacija, energetska kriza, klimatske promene, rizici od epidemije... Svet prolazi kroz ubrzanu transformaciju, što stvara rizike da mogu uništiti čak i tako dobro pripremljene scenarije.
 
S obzirom na sve opisano, Coface procene rizika samo su se neznatno promenile, jer je prilagodio 5 procena za rizike zemlje i 16 sektorskih procena rizika. Na neto nivou i dalje postoji trend pada rejtinga.

Recesija se povlači, stagflacija traje

2022. završila je s pozitivnim ekonomskim rezultatima. Umerene temperature i značajne rezerve plina uklonile su strah od prisilnih restrikcija potrošnje za Evropu ove zime i evropska ekonomija je samim tim trebalo da izbegne oštrije smanjenje aktivnosti. To je dovelo do toga da Coface zadrži svoju prognozu globalnog rasta za 2023. nepromijenjenu na 1,9%. Potvrđen je i naš scenario stagflacije u razvijenim ekonomijama i sveukupna otpornost zemalja u usponu.
 
Taj se kontinuitet odražava u našim procenama rizika: samo 3 zemlje i 10 sektora su snižene u ovom kvartalu, u poredjenju sa 95 sniženih u junu 2022. i preko 50 sniženih u septembru 2022. U međuvremenu, Coface je takođe pozitivno revidirao procene za Indiju i Burundi, i šest sektorskih procena, uglavnom u automobilskoj industriji, zahvaljujući postupnom popuštanju napetosti u lancima snabdevanja.

Prema (mehaničkom) smanjenju inflacije u prvoj polovini 2023.

Nagli rast cena energenata glavni je razlog naglog rasta potrošačkih cena u razvijenim ekonomijama, a njihovo usporavanje dovelo je do mehaničkog pada inflacije krajem 2022. godine. Čini se da je inflacija dostigla svoj vrhunac u evrozoni. To je takođe slučaj u Sjedinjenim Državama, gde je inflacija dostigla 6,5% u decembru nakon što je ranije dostigla vrhunac od 9,1%. Uz stabilizaciju cena primarnih proizvoda, pad inflacije takođe se može pripisati nižem doprinosu robe. Očekuje se da će se usporavanje inflacije nastaviti u prvoj polovini 2023. samo zbog baznih učinaka, pod uslovom da cene primarnih proizvoda ostanu ispod nivoa zabeleženih u prethodnoj godini.
 
S obzirom na relativnu postojanost aktivnosti, tržišta rada i dalje ostaju otporna, a stope nezaposlenosti dostižu istorijski niske nivoe. Stopa nezaposlenosti čak je nastavila da pada krajem 2022. u evrozoni, dok je u SAD-u ostala na najnižem nivou u više od 50 godina (3,5%), a u UK-u. je tek neznatno porasla (sa 3,5% na 3,7%). Takva bi se otpornost mogla nastaviti u prvoj polovini 2023.: preduzeća, koja su se u 2022. suočila sa istorijski velikim poteškoćama pri zapošljavanju, mogla bi doći u iskušenje da zadrže svoje zaposlene uprkos slaboj potražnji, dok čekaju da se aktivnost podigne.

Globalna ekonomija još uvek se suočava sa rizicima

Izgledi za globalnu ekonomiju i dalje su loši u 2023., a okruženje ostaje rizično i neizvesno. Glavni izvor zabrinutosti je kretanje inflacije. Dok se čini da je dezinflacijski trend prisutan, ostaje ključno pitanje gde će inflacija završiti. Scenario povratka na cilj od 2% koji su odredile banke razvijenih zemalja nije u potpunosti pokopan, ali se nazire mogućnost da se inflacija stabilizuje na višem nivou. Dezinflacija koja se očekuje u prvom delu godine mogla bi se prekinuti pre nego što dostigne nivoe koje su zadale monetarne vlasti, a ne može se isključiti ni ponovni porast inflacije u drugoj polovini godine.
 
Oporavak u Kini takođe je izvor neizvesnosti. Ublažavanje COVID-19 ograničenja u zemlji trebalo bi dovesti do oporavka kineske potrošnje. Ali, budući da je iznenadno ponovno otvaranje zemlje bilo popraćeno porastom infekcija, oporavak bi trebao biti postepen. Normalizacija aktivnosti bi mogla započeti krajem prvog tromesečja 2023., a snažniji oporavak trebao bi se dogoditi u drugoj polovini godine, stvarajući savršene uslove za novu oluju na energetskom planu, a time i za inflaciju.

Reklasifikacije sektora se vraćaju

Naše sektorske procene malo su se promenile u poredjenju sa prošlim barometrima. Međutim, ako bude malo negativnih promena, takođe smo odlučili napraviti nekoliko nadogradnji koje odražavaju relativno poboljšanje ekonomskog scenarija. Pozitivno smo revidirali našu ocenu za automobilski sektor, na Bliskom istoku, gdje je potražnja i dalje velika. U Indiji je poboljšanje ekonomske situacije u zemlji dovelo do reklasifikacije procene rizika zemlje.
 
Neka preduzeća u sektorima koji su se ranije smatrala otpornima - ICT i farmaceutski - takođe imaju poteškoća. Strukturni problemi s kojima se suočavaju farmaceutske kompanije u Evropi postaju sve izraženiji, delom kao rezultat sve većeg pritiska na državne finansije. ICT preduzeća našle su se u rukama globalnih ekonomskih uslova i ostaju u središtu trgovačkih napetosti između Kine i Sjedinjenih Država.
 
Zapadna Evropa ponovo je regija sa najvećim brojem sniženja rejtinga sektora (5 od ukupno 11). Dok se kratkoročna perspektiva čini manje mračnom, očigledno još nije vreme za nadogradnje.
 
Preuzmite našu publikaciju da biste saznali koje su zemlje i sektori povećani ili smanjeni.
 

Preuzmite publikaciju