Konferencija o riziku zemalja 2015: globalni oporavak će biti mukotrpan i izložen višestrukim rizicima

Globalna ekonomija je na putu postepenog oporavka. Iako je manje energičan nego u doba pre krize 2008. godine, globalni rast i dalje prati trend postepenog ubrzavanja: +3,1% u 2015. godini, nakon +2,8% iz 2014. i +2.7 iz 2013. Blago poboljšanje se očekuje u razvijenim zemljama (sa +1,7% u 2014. na +2.1 % u 2015.) i u zemljama u usponu (od +4,2% do +4,3%).

Coface adjusted its country risk assessments. Sri Lanka was upgraded to B, while Czech Republic (A4), Portugal (B) and Vietnam (C) were placed on positive watch.China’s A3 assessment was placed on negative watch.

Razvijene zemlje: svakako će se oporaviti, ali to će biti krhko poboljšanje kao rezultat još uvek ograničenih investicija u Evropi.

Coface deluje kao oprezni optimista u proceni rizika u razvijenim zemljama. Prvo, u Sjedinjenim Američkim Državama, snažan rast (+2,9% u 2015.) zasnovan je na jakoj domaćoj potražnji i pravoj industrijskoj renesansi, što je npr. slučaj sa automobilskom industrijom, gde kompanije rade na 90% kapaciteta. Kompanije koriste postojanje više aspekata smanjenja troškova: niži troškovi energije, povezanI sa širenjem gasa iz škriljaca i padom cena nafte, ali takođe i ograničena povećanja plata. Industrija čelika ostaje jedini sektor gde se rizik smatra visokim, dok su oblasti hemijske industrije, tekstila, transporta i auto industrije u kategoriji umerenog rizika, najboljoj proceni u Coface-ovom barometru za rizik sektora.

Poboljšanje je mnogo sporije u Evropi, ali je primetno: u evrozoni, rast bi trebalo da dostigne +1,2% u 2015. (nakon +0,8% iz 2014. i -0,4% iz 2013.).  Nakon nedavnih podignutih ocena Španije, Nemačke i Austrije, Coface najavljuje novi napredak: ocena B za Portugal je sada pod pozitivnom prognozom.  Kako izlazi iz svog plana za spasavanje, ova zemlja doživljava rast (+1,2% u 2015.). Finansijska situacija kompanija postepeno se poboljšava: marže se oporavljaju, a bankrotstva se smanjuju.

U Francuskoj i Italiji takođe se primećuje poboljšanje u finansijskom zdravlju kompanija. Coface posebno predviđa porast stope marže francuskih kompanija na 31,1% do kraja 2015. godine, odnosno na isti nivo iz 2009. godine, kao rezultat implementacije vladinog „pakta odgovornosti“ i pada cena nafte.  Međutim, kompanije će i dalje biti veoma oprezne po pitanju investicionih odluka, s obzirom na okruženje u kome vlada lowflation  i sve veće političke rizike u evrozoni (neizvesnost oko mogućnosti vlada da sprovedu reforme, rastuća popularnost stranaka neprijateljski nastrojenih prema evropskoj izgradnji.)

U Evropi se ponašanje sa zadržavanjem gotovine nalazi u osnovi lowflation-a. Zapravo, još uvek težak teret javnog i privatnog duga znači da se veliki deo prihoda koristi za otplatu duga. Međutim, negativna inflacija, koja je i sama izazvana ovom niskom tražnjom, izaziva porast stvarne vrednosti duga. Shodno tome, smanjenje javnog i privatnog duga održava deflatorne pritiske, a ti isti pritisci komplikuju proces smanjenja duga. U tom kontekstu, ofanzivna akcija ECB je ključna kao sigurnosni okvir, kako za kompanije tako i za domaćinstva, da bi se izbegla deflatorna kriza.  Međutim, to neće biti dovoljno da se značajno poveća apetit za ulaganje u realnu ekonomiju. 

"Nakon suverene dužničke krize, Evropa je sada suočena sa suprotnim rizikom: čuvanje velikog duga koji značajno utiče na oporavak i održava deflatorne pritiske. Rast takođe ometaju geopolitički događaji sa još neizvesnim rezultatima, pre svega geopolitička kriza između Rusije i Ukrajine, koja utiče na moral igrača u privredi. Na kraju, povratak političkog rizika u Evropu sam po sebi utiče na poverenje. U tom smislu, izbori koji će se dešavati tokom 2015. biće biti važni testovi“, komentariše Iv Zlotovski, glavni ekonomista u Coface-u.

Zemlje u usponu: Povratak „tradicionalnih“ kriza, sa nekoliko srećnih izuzetaka

Dok je njihov rast i dalje jak u opštem smislu, zemlje u usponu pate od povratka tradicionalne krize, uz odliv kapitala i sve češće tenzije u njihovim valutnim kursevima. Nestabilnost šest krhkih valuta od 2009. služi kao ilustracija:  Brazil, Indija, Indonezija,Turska, Južna Afrika i Rusija. Kombinacija ekonomskog usporavanja, rasta privatnog duga i ponovne depresijacije dovela je do toga da Coface snizi ocene za nekoliko zemalja. Najnovije je smanjenje ocene Turske na B (+3,5% u 2015.) i Rusije na C (-3,0% u 2015.). Ipak, treba napomenuti da dok su kompanije u opasnosti, kriza sistemske prirode više nije pravilo u zemljama u usponu. Banke su jače, a javne finansije stabilne. Ukratko, nijedna velika zemlja u usponu nije morala da pozove MMF u hitnom slučaju.  Dve latinoamericke zemlje u 2014. naročito su bile podvrgnute testu velikih rizika eksterne likvidnosti: Venecuela i Argentina. U oba slučaja, Kina je odigrala ulogu „dobavljača likvidnosti“ kao poslednje opcije.

Međutim, nekoliko zemalja se istaklo povoljnim trendovima. Vijetnam, čija ocena C sada ima pozitivnu prognozu, stabilizovao je svoj valutni kurs, porastao na tržištu (što je pokazala dinamika izvoza elektronskih uređaja) i privukao strane investicije, posebno korejske, uprkos teškom poslovnom okruženju. Coface je takođe za jedan stepen podigao ocenu Šri Lanke na B, jer od kraja rata 2009. godine, rast je snažan i stabilan, a budžetski deficit je pao.

Negativna prognoza za Kinu: prvo smanjenje ocene rizika kompanija od 2010. godine

Za Coface, kineske kompanije su ušle u opasnu zonu, otuda odluka da se objavi negativna prognoza ocene rizika zemlje A3 u Kini. Trenutno se kompanije suočavaju sa nekoliko izazova: usporavanje je potvrđeno. Coface očekuje rast od 7% u 2015. Viškovi kapaciteta i dalje postoje u nekoliko različitih sektora, uključujući metalurgiju i građevinu.

Najvažnije od svega, zaduženost je dostigla zabrinjavajući stepen. Coface procenjuje da je privatni dug preko 200% BDP-a. Kredit banaka i dalje raste brže od BDP-a. Tome treba dodati finansiranje iz bankarstva iz senke, što nije mnogo transparentno i ponekad se praktikuje po zelenaškim cenama. Ova faza rastućih rizika je neizbežna i svojstvena je „normalizaciji“ rasta u Kini. Spremnost vlasti da favorizuje potrošnju na štetu investicije, kako bi se smanjili viškovi kapaciteta, znači da se gigantski dug kompanija više sistematski ne refinansira. Shodno tome, očekujemo da će kineske kompanije imati poteškoće u plaćanju u 2015. godini, u kontekstu domaće aktivnosti koja je manje intenzivna, ali održivija na srednji rok.